Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 341

по том, онда, и бугарски, васпитаник. Његова је прва брига била, да, по своме нахођењу, уреди школу у Пироту.

Брзо је донео бугарске уџбенике и раздао их у Пироту ђацима и грађанима.)

| Лесковачка. Област — Из досадашњега излагања видели смо, да је Лесковац, у културно-просветном погледу, стојао под утицајем Ниша. Деда-Виктор је био и у Лесковцу омиљена личност. ИМ доста лесковчана је држало под интерес веће суме његова новца. Због тога се бугарска пропаганда није ни појављивала у Лесковцу. Тамо је Ексархију, прећутно, заступао архимандрит Теодосије, Синод Лесковачки и онде је био фактотум. Тако је било све до 1868 г., докле је био у Лесковцу учитељ Симеун Софијанац Грк. После Симеона дошао је за учитеља Јосиф Хаџи-Костић. Он је родом био из Приштине. У Београду је свршио два разреда Богословије, па је отишао у Сомбор, и тамо свршио два разреда Учитељске школе) У лето 1868 вратио се у Приштину, и јавио се ми.

на се пажњу, и уживао глас образована владике. Главне су његове публикапије Песме из Маћедоније; затим је превео Житије Св. Климента од Теофилакта. Највише је писао на свом, пределном, „дебарском“ наречју. Питањем о маћедонским дијалектима се доста бавио. Истакао је гледиште да: „Македонско-то наречје не колко не трђбетђ и не можетђ да биделђ исклоченно отђ обшИ-отђ писмеви азикђ, по добро тва (ћа) ббше ако оно са пргмаше за главна негова основа; по том причина шо оно е по-пљлнозвучно, по плавно и по строино, и вђ много отношенја по пљлно и по богато. Представители на тоа наречје се тогозападни те страни на Македона“ (Јорд. Иванов, Бљлгаритћ, с. 89 и 282).

1) Пироћанац, С. Христов (Мебр. ХЛ, с. 306 и др.), описује како су даскал Коџа и митрополитов послужитељ разносили бугарске књиге по Пироту. Партеније је, онда, донео и своју Славјанско-бугарску граматику. Брзо потом доведени су били у Пирот и учитељи из Бугарске. Први главни, и спреман учитељ бугарски био је Христо Г. Гасарев. Њега је митрополит Партеније довео из Пловдива. У то време је већ био установљен и Бугарски Ексархат.

Такво је стање владало у Пироту. А у области његовој, све до ослобођета, владао је манастирски, овде онде, помелан с новим српским методом, новом српском наставом.

2) Државна Мушка Учитељска Школа — у Сомбору 1 децембра 1825. Бр. 288 : „О Јосифу Костићу нашао сам у записнику | разр. 1867/8 год. под бр. 19 ове податке: „„Јосиф Костић из Приштине у Старој Србији, рођен 14 јула 1848 год. Год. 1867 свршио је П разр. богословских наука у Београду с отличним успехом. Говори: српски, бугарски, турски и арнаутски. За учитеља у главној основној народној с препоруком. (С поштовањем) управитељ ГЛавле Терзић““.