Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

342 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

трополиту рашко-призренском Мелентију, док се овај бавио у Гњилану.) Крајем августа отишао је у Лесковац, где је и почео свој учитељски рад. Доласком Јосифа Хаџи-Костића за главног учитеља у Лесковац, јавља се и бугарска организација, са својим методом, против српске школе. Кад није могла успети против српске школе у Нишу, да, бар, у Лесковцу спречи развијање српске наставе. Стога, чим је Јосиф Хаџи Костић почео рад у школи, стигло је наређење нишкога митесарифа, Абдураман паше, да се Јосифу Хаџи Костићу закрати рад .у школи, и да се у школу, место српских, унесу бугарски уџбеници. Чим је ово наређење извршено, Јосиф Хаџи Костић се вратио у Приштину, а лесковчани не пусте своју децу у школу, и затворе школе. На питање митесарифа из Ниша: зашто лесковчани не пуштају своју децу у школу, из Лесковца су одговорили, да њихова деца, поред уџбеника, из којих су и до сада учила, не разумеју друге уџбенике. На тај начин српски уџбеници у Лесковцу доживели су судбину, да о њима одлуче лесковачки Турци. — Митесариф нареди, да се позову два Турчина мештана, и да им се прочитају поједина места из какве бугарске књиге, и поједина из српске, да се види, коју ће боље, и лакше, разумети. Кад су Турцима читане, у меџлизу, бугарске књиге, које је митесариф послао меџлизу, они нису ништа разумели, а кад су им читани српски уџбеници, по којима се, дотле, предавало у школама, из српских уџбеника, изјавили су, да разумеју, и да то могу сви лесковчани да разумеју...

Тек тада је митесариф одобрио, да може Јосиф Хаџи Костић предавати и из досадашњих уџбеника.

Пошто је ова „анкета“ овако повољно испала у корист српских уџбеника, лесковчани су приредили читаву манифестацију. Два своја првака: Јована Бунића, који је још у животу, и Миту Ђорђевића, трговце, пошљу по Јосифа ХаџиКостића чак у Приштину. А онога дана, кад је ово изасланство, с Јосифом, имало да стигне у Лесковац, сав лесковачки хришћански свет изишао му је у сусрет, чак до велике чесме изван града.

') По казивању г. Зар. Р. Поповића, Јосиф Хаџи Костић је митропополита Мелетија нашао у Гњилану, у кући икономовој. Кад је Јосиф Хеџи Костић предао митрополиту своју сведоџбу, овај је прочитао, дао је натраг Јосифу, и ништа му није рекао !