Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 848

Од тога доба, па све до окупације Лесковца 1915—1918 г., српска настава у Лесковцу развијала се у пуној мери.)

И ако је српска модерна настава цветала у Лесковцу, бугарска организација није од Лесковца сасвим дигла своје руке. На две године после установљења Ексархата, пред сам истиљам (плебисцит), она је поново покушала, да за себе створи повољну ситуацију у Лесковцу. — Протосинђел Јосиф, потом бугарски ексарх, био је упућен у Пирот, да испита злоупотребе ексархиског митрополита Партенија, године 1872. Том приликом долазио је и у Лесковац, у циљу агитације за бугарску школу. Из Миша се јавио Лесковачком Синоду, и дао му на знање, да ће доћи у Лесковац, да држи „слово“. Синод му је одговорио, да не долази, јер га лесковчани неће примити. Али, брзо, после тога одговора, стигне, од нишког митесарифа, лесковачком кајмакаму наређење: да лесковчани приме овога ексархискога прелата, и да му кајмакам омогући да одржи своје „слово“. И дошао је тај бугарски проповедник, Захтевао је да „слово“ одржиу школи, и да се сви ђаци доведу на то предавање. Тако је и било. Предавање је било заказано у Големој Школи“) Присуствовао је цео Синод и многи други лесковчани; сав меџлиз и нешто и Турака мештана. У то доба, најактивнији чланови Синода били су: лесковачки првак Нешко Мштровић и поп Илија Урошевић. Тема предавања била је: О сејачу, мотив из Новога Завета. Кад је предавач дошао на место, где су семе, које је пало по путу, појеле птице, и место птица употребио израз пашке, што на месном, лесковачком, говору, значи драстичну, и, у друштву, недопуштену реч, на то се револтирао Нешко Митровић и наредио учитељима, да одмах изведу сву децу... Настала је гужва, и тим се омело предавање.

1) При свем том, бугарски писци, А. Иширков (Западнитђ краиша... с. СХХђ, С. Чилингиров (на пом. м. с. 117), пишу, да је Јосиф Костић оне године долазио у Врање и нудио се да учитељује за плату од 300 гроша на годину, алига није хтео примити бугарски учитељ Н. Шишеџијев због тога, што је Јосиф хтео да предаје из српских уџбеника. Међутим, Јосиф Хаџи Костић је, још по повратку из Сомбора, био, у Београду, наименован за учитеља у Лесковцу, и није никада ни покушавао, да буде учитељ у Врању. Многи лесковчани, онога времена, држали су, да је, шта више, Јосифа, за учитеља у Лесковцу, препоручио у Београду, сам Симеон Софијанац, који је отишао у Београд на лечење.

2) Тако се звала ова школска зграда.