Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

344 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

После овога, бугарска организација није ништа више ни предузимала у Лесковцу.

Као нишлије, и лесковчани су, даље, примали свога ДедаВиктора. Он је одавде и радио, да гњиланску жупу Изморник придобије за своју епархију.

Јосиф Хаџи Костић остао је за главног учитеља све до ослобођења Лесковца 1877 г.

" Врањска Област — У досадашњем излагању просветних прилика у Врању, дошли смо до 1860 г. Споменули смо да су у то доба учитељи били доморотци, који су били слабе спреме. Стога су се врањски прваци обратили пријатељима по другим местима, и молили их, да им упуте каква спремна учитеља. У то време, митесариф у Нишу био је Мидхат паша. Бугарски људи су утицали на Мидхат пашу, да се ангажује за бугарске учитеље у Врању, и он је у Врање упутио 7одора Манастирског. У спроводној мазбати о постављењу Тодора Манастирског за учитеља у Врању, Мидхат паша је препоручио врањанцима, да и убудуће за учитеље узимају само људе из земље и доморотце, а никако странце. Том приликом је препоручио митесариф и то, да се из политичких предмета учи само турска историја и земљопис с мапом Турске. Тодор Манастирски био је родом из Тетенева у Бугарској.) Он јеу

') Белешке Томе Кусаковића. На том месту у својим белешкама, Кусаковић је забележио, да је Мидхат паша доста унапредио школе; да је онда и у Румелији отворено неколико руждија са „Расањи-аљак“ (2) и др. Забележено је, даље, да је Мидхат паша, „национално“ одвојио Цигане Ђорговце од хришћана !

Тома Кусаковић је родом био из Врања. Отац му, Кусо Мане (Маненце), дуго година је био агент трговачке куће Погачаревића, и држао пијаце у Тракији. Тома је, још као дечак, почео оллазити у Пловдив и Једрене, да помогне своме оцу, и тамо је доста научио турски. У турском се, после, усавршио у Скопљу и Солуну, и одао се путовању. Ни данас нема врањанца, који је више од Томе пропутовао по далеким земљама. Он је, неколико година, провео у Анадолији и Персији; био је у Мисиру, Индији ин Кини. Поред турскога, знао је врло добро и арапски. Из других саопштења знамо за Мидхат пашину намеру, да све народности у Турској унифицира у погледу језика и државне администрације. Кад је дошао у Врање, и примио истакнуте муслимане и хришћане, међу првим питањима било је и то: зна ли ко од хришћана читати и писати турски. Свега су се два хришћана нашла, који су то знали; то су били ондашњи врањски првак, Стојанче Х. М. Погачаревић и млади 7ома Кусаковић. Одмах је Мидхат паша наредио, ла се Тома Кусак«овић постави за чиновника у Идаре меџлизу с платом од 280 гр. месечно.

Тома Кусаковић је припгдао млађем колу људи у Врању и, у црквеној