Просветни гласник

прирОдио развијање физичног и жоралног здравља као и умне моћи код млађих нараштаја. У ову врету прилога за Просветни Гласник доћи ће и чланци о бољим методама за основну и средњу наставу по разним гранама знања и наука. А оцењени и нримљени радови врсте означене под тачком 11. награђиваке се по мери која ће се доцније одредити. III. За уређивање овога листа одрећујем за сада секретаре министарства просвете и црквених послова: гг. Стевана Д. Поповића и Др-а Николу Петровића, којима ће у том послу, где буде потребно, помагати статисгичар министарства г. Богољуб Јовановић.

IV. Овај лист биће обвезане да држе све школе и просветни заводи, који стоје нод унравом овога министарства. За основне школе изаћи ће о томе од стране министарства окружним начелствима и управама нарочити распис. V. Цену листу одредиће управа Државне Штампарије према предрачуну о издацима који се морају учинити, о чему ће и мене напред известити, а за тим ово и у новинама објавити. Ова наредба има се обзнанити у званичном делу Сриских Новииа иу ирвом броју Просввтног Гласника. Министар иросвете и црквених иослова, р -г. ј В ошковић с. р.

ИЗЈАВА УРЕДНИШТВА

Иницијативом садањег господина министра просвете и црквених послова, а из познавања живе и оправдане опште потребе, покреће се „Просветни Гласник" у намери чистој од сваких личних рачуна и претензија, а са жељом, да се према датим приликама унесе више светлости у целокупни рад на народној настави. Корист отуда била би с једне стране та, што би се сваки важнији покрет, сваки већи корак централне просветне управе, а и њезиних главнијих органа, на пољу школе и просвете народне могао но узроцима , намерама и начинима а и у последицама довољно и на време измерити, ас друге стране опет та, што'би се мало по мало и у нас као и у осталог напредног света пробудила у грађанству и у народу живља пажња и већа воља за обавештагањем о свима битним условима и приликама, до којих стоји већи морални и умни развитак народне омладине, па и боља судба и срећа свега народа. Захтеви времена, у коме живимо, врло су велики и озбиљни, а стање наших школа и других просветних установа потребује брзих понравака, значајних али добро промишљених измена, или може бити и нових основа на којима ће се подизати. Војска је наша довршила један део свога задатка и Србија је данае независна земља. Но оно што је сабљом задобивено, треба да се осигура

за будућност. Србија, као нееависна држава, има много већи задатак у ногледу народног образовања, јер сада мора напоредо ићи с осталим напредним народима, почем је тако рећи широм отворена њиховим небројним и огромним унливима. Образовање свеколиког народа мора бити једна од нрвих брига наших, ако смо ради спремити се за оне велике културне и политичке задатке, који су српском народу у овом крају СЕета намењени. У Србији нема данас ни једног школског или просветног листа, који би, искључиво посвећен питањима школе и јавне наставе, претресао оно што у области школској или на пољу других просветних завода потребује поправке, измене или и темељног нреуређења. Та једина појава, пгго је данас читава земља наша без и једног школског листа, могла би довољно оправдати ово предузеће, које осигурано државном номоћи не ће западати у оне тешке незгоде, е којима ее у нас до скора имао да бори готово сваки приватни покушај н рад на оеом пол>у. Али овај сам узрок , и ако мора бити врло значајан у очима СЕаког пријатеља народне просвете, није ни главни ни једипи, због кога се покреће овај часопис. Да у Србији има и више школских лисгова, који би приватном иницијативом покретани вршилд са свим достојно велики публицистички задатак свој, мп смо уверени,