Просветни гласник

Тако беше свуда у средњем веку, када главна задаћа научноме раду не беше цељ слободно истраживање но оиисивање познатих дата и стварп. Само у XVI веку видимо где се науке крећу у напред. Ово је настављено и још јаче оспгурано у XVII веку делима и открнћима појединих људи као што беху Андреја Везал, Вилхелм Харви, од којих је првп поставио мисао „отпе у1уит ех оуо", Галилео Галилеји, ђенијални реФорматор математичких наука , Јован Кеплер, чувени астроном и Исак Њутн. Сви ови дижу се као лалме у иустињи и доцнијпм нараштајима служпће као светле звезде воднље. Док је ова журба око напретка наука у Јевропи трајала, дотле је у Угарској владао још средњи век. У ово доба пада оснивање Тпрнавске Академпје. Њен главни задатак беше, да спрема људе за црквену н дршавну службу , а особито свештенике и ироФесоре. Она је ову задаћу п извршила. Али како је ова школа мало утнцала на народ, особито на његово културно светско развиће, види Се најбоље из тога гато после укпнућа језуитског реда 1774. г. за катедре на фплософском Факултету од 38 кандидата само 3 била су несвештеног реда, и док је за логпчке и математичке иредмете било 24 конкурента , за ириродне науке бпо је само јодан п тај не беше Мађар но Штајерац. Мало је било нроФесора, који су се одлпк^валн сазшсталшш испитивањем. Међу самосталним одличним радницима онога доба находимо ректора Ђорђа Добронског, Ладислава Впда, Мнјаила Сајновића одлнчнога математичара, и у целој Јевропн чувеног астронома Макса Хела. Тек на крају прошлога века поче да свиће зора науке п Угарској, када краљнца Марија Терезија одлучп да се велпка школа реорганпше установом медпцпнског ФакЈ г лтета. У то доба бп универзитет премештен у Буднм као среднште земље, п смештен у двор краљичин. У исто доба краљнца је дала универзитету многе привилегије, права, завештања и земље, те му тако осигурала будућност , а прогласнла га за независна од свију других уннверзпта. Све ове установе утврдила је краљица великом

дипломом од 13. Марта 1780., а 13. Јуна исте године би освећен универзитет у Будиму. На тај начин се пз незнатне Тирнавске академије, К0 ЈУ је један човек основао, развио садањи нештански унпверзитет. Пре 100 година било је на универзптету, у сва четпри Факултета , 25 проФесора, 2 учитеља језика, један учптељ пграња и један учптељ борења, а ђака свега 491. — Данас има на пештанском уннверзнтету: 166 проФесора и доцената, а уз то 23 аспстента н један учптељ борења — свега 190Јнаставника и 3356 ђака. VIII НОВА ОПСЕРВАТОРИЈА У ФРАНЦУСКОЈ 'Јранцуска ће кроз кратко време добпти једну нову звездарнпцу, какве неће бити више ни у којој другој земљи, и то велпкодушношћу једног човека, по имену Бишофсхајма , банкара. БишоФсхајк је понудио држави један и по мплијун динара, да се сагради нод контролом одсека за дужине (Вигеаи Лев 1оп§И;ис1еб) једна велпчанствена звездарннца близу варошп Нице. Земљнште, гра^а и справе Физпкалне стаће од прилике осам до девет стотина хиљада динара , а остатак од шест стотина хиљада динара бпће капитал од кога ће се добијати ирпход за годишње издржавање звездарнпце. Ова ће се установа снабдетп најлеишим и највећпм справама каквих пма данас на расположају наука астрономска. Тако ће бнтп једна велика линета (стакло што увеличава) од 76 сантиметара (као што има једна у звездарници париској). Најбољи инџинпрскн вештаци (међу којима је и један члан академије наука и један који је зндао оиеру париску) одредиће место где ће се зпдати, а онај што је зндао оперу водпће главнн надзор над грађевином. Но само зндање отиочеће се доцније, пошто БишоФсхајм пропутује с оном двојнцом по Немачкој , Аустријп п Енглеској и виде, до којнх је савршенства дошла данашња наука у тпм земљама, па да се после то све заведе у звездарннци код Нице.