Просветни гласник

рова; али то је тако нашкодпло науцп, да у Епглеској од тог врамена нпје пзишло на свет ни једно важнпје дело физиолошко . И тако Впрхов препоручује, да се закон не меша у област науке. И одбор одлучп, да је у пнтересу научног пспитпвања непоречно потребно у школама сецирање живих створова. УП СТОГОДИШЊИЦА ПЕШТАНСКОГА УНИВЕРЗИТЕТА Пештански унпверзитет славио је 1. Маја ове године стогодишњицу откако постоји. За тај дан је савет универзптетскп приредпо нарочпту свечаност, од којпх је најзначајнија она што-"је држана у великој дворанп самога универзитета. У 11 часова пре подне беше се искупио сплан свет у салу универзитетску. Ректор универзитета проФесор Тодор Марго изговорио је том приликом значајну беседу, у којој је у кратко изложио стогодишњу историју унпверзитета , а уједно исказао неке мпслп о вишој а нарочито о универзитетској настави, које су од општега значаја. Помињући псторију постања унпверзптета у опште г. Марго вели, да су универзптети постојали још у староме веку у Атпни , Александрпји п другим варошима, у којима су учптељи ФилосоФије и Естетике, сасвнм независно од државе, оснивали јавне школе. Доцније, у почетку средњега века находимо у Италији научењаке где поучавају омладпну , која се ово њих науке ради скупља. Ове прве велпке школе или академије постале су удружпвањем коме беше главна цељ настава и наука. Овакве велике школе н академије постојале су пре но што су пх црквене илн светске властп осигурале повластпцама, те од њнх направиле научне универзитете. Тако су постали у Италији многн научни универзитети, од којих беху особпто чувени Падовски п Болоњски, куда хптаху из целе Јевропе младићи науке жељни. Исто тако постали су универзитетп доцнпје у ОксФорду, Кембриџу , а на скоро п у Паризу и Лајдену, а још доцније постадоше стари немачки унпверзптети. Сви ови првп универзитети, може се рећп, нису нп од кога нарочито осниванп. Потреба да своје зиање другоме саопшти, што лежи у самој природи човековој, с једне, а тежња за науком с друге стране, беху моћна узајамна сила , која је створила слободна удружења пзмеђу учитеља п ђака, а све у цељи науке. С напретком наука настојавали су владаоци и свештенство као и богатије вароиш да оснују научне дружпне, т. ј. универзитете, да пх снабдеју и оспгурају повластицама и другпм средствпма. Тако је у четрнаестом веку (1848.) цар Карло IV основао Прашкп, а

мало доцније деветнаестогодишњп РудолФО Бечкп универзптет. Угарска се у том погуеду утркивала са осталом Јевропом. Још у XII веку, у времену Арпада, находпмо Веспримскн универзитет, којн беше уређен по Парпском универзитету. Но ово беху само покушаји па и њпх сасвпм нестаде доцније кад Турци упадоше у Угарску. Но докле је Турчпн још држао већи део угарске земље у својим рукама и докле се још блистао полумесец на будимскоме граду, основао је Петар Пазмањија, велнки кардинал примас угарскн, 1635. године Академију у Тпрнави, која је доцнпје бпла основа за пештански универзитет. Ову велику школу целокупне науке, која се у почетку састојала из теолошког и фплозофског Факултета и која је стајала у свези с гимназијом, допунили су 1667. г. са правним Факултетом други примаси последннци пазмањијеви. Не може се одрећи, да је Тпрнавска велика школа у многоме допрпнела бољем образовању угарскога народа, а нарочито ширењем философијских , класпчно-Филолошких и хуманистичких знања , те тиме је суделовала у образовању свештенства и спнова виших сталежа. Но исто је тако извесно да је она стајала у многоме испод онога ступња на коме су данас универзитетп. Пазмањија је свој универзитет потчинио сили језуита, п то тако јако, да је језуитски генерал постављао ректора, а свп проФесори беху узети из реда језупта. То је бпло и у оном времену кад је Тирнавска академија пмала трп Факултета. Но у оном добу бпло је псто тако и на Бечком и на осталим страним универзитетима. Тако уређене школе могле су имати утпцаја на образовање полуварварских народа, алн мора се признатн, да њпхов духовни утицај био је впше догматички но екзактни, а није се оснивао на посматрањима и пстраживањима, но се ограничавао на интерпретације (објашњавања) прпзнатнх ппсаца. Екзактне математпчке и Физичке науке беху тако рећи непознате илн се сматраху као споредна ствар. Тврђења која се находе у делнма Аристотела н Галена сваки је сматрао као истннита н нпко се не усуђиваше да у њпх посумња. У животу универзитета ово је она периода кад је „ћоггог уасш"* вредео за природне науке у опште, и кад се кретање небескнх тела и звезда прпписнвало тако званој „интелигенцпји." Сваки је веровао — јер је чптао у делима великога Стагирца (Арпстотела) — да су жиле човечнје пуне ваздуха, а о животу жпвотиња п биљака доказиваше се свашта пуно заблуде и басне. Нико не имађаше одважности , способностн н воље да појаве живота непосредно носматра и опитнма утврђује, а испитивања организације човековог тела разгледањем унутрашњих његових органа смели су да чине само вредни проФесорп п то тајно.

") «Природа не трпи празнину у проотору«.