Просветни гласник

34

III

По настојавању г. министра просвете, у договору ■с г. министром грађевина ради се на томе, да се у Београду подпгне нова зграда за једну нижу гимназију, с планом по коме би се могла доцннје кад прилпке допусте доградити велпка пшназија. Давно је време, да се и Београдска Општнна постара. да са своје стране притече у помоћ држави у тој цељи, како би престоннца Србије добила простране, здраве и по хпгијенско-педагошким пропнсима удешене зграде за вишу и средњу наставу не само своје (београдске) деце но и многобројне омладнне из других предела Србије која се у Београду стиче ради кауке. Не треба нам далеко да погледамо, па да видимо колико смо у том ногледу нза другог напредног света изосталн. На жалост, у Београду се и зграде за основне школе налазе већпном још у лошијем стању но по неким другим варошпма и варошицама, па и бољим селима у унутрашњости Србије. Деца су у извеснпм квартовима као и у приватној згради II Ниже Гимназије Београдске која се под кирију држп, тако нагомилана, да се и по 100 налазе у једној нпској и узаној просторији, где више њих и на патосу седе. Па да лн је чудо, што су нам деца бледа, кржљава и као поппјена, н што често из школе донесу опасне заразе, које кад што и живота стану ! IV Еао што чујемо, г. миннстар просвете у договору с г. мпнистром војннм намерава још ове године пздати наредбу, по којој ће се ио свима нашим вишим и нижим школама увести обавезно војно вежбање, удешено према узрасту и годинама ученика. Познато је да војна вежбања за школску омладину постоје одавна у Пруској и у Швајцарској , где су се уз гимнастику показала као веома добро средство за развијање тела и духа у смислу озбиљног карактера и реда а у корист ширења ингелигентностн у народној војсци. Слпчном резултату можемо се временом за цело и код нас надати. V ПРОМЕНА МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ У РУСИЈИ 0 Васкрсу о. г. поднео је гро® Толстој, четрнаестогодишњп министар просвете у Русији, цару своју оставву, која му је уважена. Једним Француским новинама нише о овој ствари дописник из Петрограда , и каже , да је свет петроградски, с малим изузетком, врло повољно примио глас о променп Толстојевој , јер од Толстоја због његовпх насилнпх и назадњачких закона није било непопуларнијег министра у Руспјп. Но кад се то остави на страну, мора се признати , да је Толстој био чврст карактер и човек сталног убеђења; он је знао врло добро цељ за којом је пошао и корачао је к њој снгурним кораком не бојећи се ни сметња на које је наилазио ни непопуларности с којом су скоро све његове наредбе пре-

дусретане. У Русији је мало таквих људи. За то паметнп људи у Руснји не желе, да Сабуров, који је дошао после Толстоја, заведе нову систему, пошто порушп целу ону зграду, коју је поднгао Толстој с тодиким трудом и с толиким жртвама за ових четрнаест година. Све шго се жели од Сабурова, то је, да буде тиши и умеренији, да иоред класичких наука, које је Толстој тако подржавао, заведе и других наука по извеснпм школама, и да не смета толпко ширењу основне наставе. Што се тиче новог министра Сабурова, тај је човек до сад био врло мало познат. Он је своју чиновнпчку каријеру провео највише у мпнистарству нравде, а одатле је отншао за надзорника школског округа дорпатског. Ту .је он вршно своју деликатну дужност на опште задовољство и умео је да избегне она некорпсна трвења, која се тако често дешавају пзмеђу централне власти и проФесорских колегија , које свуда где год могу бране своју автономију. Према томе надају се, да ће Сабуров н у свом новом положају очувати исти такт, који је до сад показао. Ова промена у руском министарству просвете има двојак значај. ГроФ Толстој бпо је као министар и „обер прокурор" у св. Синоду. То ће се сад одвојити од министарства просвете, и свет се отуда нада радикалнијој реворми у црквеним пнтањима. Толстој је ту био највећи конзервативац , да не речемо назадњак; но на том је земљишту баш и пао. Сви миннстри осем њега били су за то, да се тако званим „дисидентпма" даду грађанска права, а Толстој је био одлучно противу тога и бранећн своје разлоге он је јако вређао своје колеге и услед тога био је принуђен да д& оставку. VI СЕЦИРАЊЕ ЖИВИХ СТВОРОВА 17. Априла ов. год. претресано је у Берлину у одбору царевпнског већа за молбе и жалбе једно питање од велпке важности по цео научњачкн свет , а то је пптање о сецирапу живих створова. Да би се ствар свестраније проучила, позвали су у тај одбор проФесора Бирхова, да као стручњак да своје шњење о тој стварн. Вирхов је одговорио, да агитација, која је иоведена противу сецирања живих створова, не иде само противу тога рада, већ пде управо на то, да унншти целокупну експерпменталну методу. Да није било дозвољено сецирање живих створова, зар би икад лекарска наука дошла до данашњпх резултата? Као што је Харвн (рођен 1578. год.) могао пронаћи крвоток само тако, што је сецирао живе животиње, тако исто без тога не може бнти ни физиологпја, ни патологија, ни Фармакологија, управо без тога нити може бити каквог научног испитивања , нити се може тта у школи учити. Без овога не могу опстати многе гране човечијег знања, а нарочито Физпологија живаца. У Енглеској је забрањено сецпрање живих ство-