Просветни гласник

главни начин његовога писања, по којем поједине сјајне Л.ИЧНОСТИ излазе као главеи мотори људске радње, износи противан морал и потнре сво његово диберадно резоновање. Та метода има још једну велику махну, која њу чини неоснованом пред захтевима педагошким. Пошто се с једне стране одвајају појави историјски од својих правих узрока, до којих деца нису ни у стању донрети својим још слабачким разумом; пошто се презире логична прагматичност у историјским радњама коју деца својом још врдо слабом моћи мишљења схватити пе могу, онда се и пак држи, да предавање историје у нижпм школама мора бити извод, скраћење, резиме опаке историје каква се у вишим заводима и зрелијпм младићима само може предавати. Има ли тако наученога и вештога човека, који ће написати Кевигае историје, па да та књига буде удесна за наставу дечију? Да гевите буде правилан иа ипак да деца уњему све разумеју? У историји човечанства има таквих иојава (ја унотребљавам ову реч за то што не могу да се сетим друге које удесније) које неможеш резимирати у неколико реченица па ипак да деца разумети могу. Кад се н. пр. у Зечевићевој историји нађе у кратко споменуто, да је „Сколастицизам уједнњење Аристотелове ФилозоФИје и хришћанске науке", или н ир. да је Авероесова ФИЛОЗОФИЈа„ измирење мухамеданизма (што у осталом није истина) са Аристотелизмом", ондајетим резимирана једна важна појава у животу европских народа, коју ће појаву младићи у вишим заводима разумети, кад буду дубље студирали то питање у својем развићу, али у нижим школама, говор о тим стварима баца само Фразе, које садрже истину, али без икакве користи, јер их деца неће разумети. Ја то иримера радн наведох али у учебнику Зечевићевом има млого других ствари, које ће деца учити на памет али разумети неће. Кривица није Зечевићева него је кривица у методи које се он држи, а он није први који код нас ту методу уноси. Кривица је још већа до просветне управе, која тражи да деца у нижим класама средњих завода пређу цео курс Историје Света, и која се још до данас није постарала, да се изради програм за предавање и писање историје у средњим школама, а ја разумем такав програм, какав ће као оно релијавна карта обележити пропорцијоналну важност иојединим моментима човечанске Историје.

Као што видите, господипе министре, ја се не могу сложити са методом и основним начелом Зечевићеве Онште „Историје Света." Али ако бих Историју Зечевићеву оцењивао ирема оним учебпицнма Историје, који су уведени у вишим класама наших средњих школа, онда бих смео нешто друкчији суд о њој изрећи. Зечевићево је дело удешено према официјозном наставном плану за средње школе и то за ниже класе. Оно има неколико ирактичних особина које га разликују од Бошковићеве и Иловајскове Историје Света. Тако су код Зечевића хронолошки размери већи, што је удесније за децу да боље памте оно што уче и да јасније одржавају у сећању историју појединих народа у целини. У Зечевпћеву историју света унета је историја Турака и историја иојединих словенских држава у иравилнијој ироиорцији према историјама. других народа, него што то налазимо код Бошковића и Иловајског. Али у Зечевићевој „Историји Света" нема оног државничког и либералног погледа, какви читаоца Бошковићеве Историје прати од првог до иоследњег листа. У њој нису увек изпашаии историјски појави према њиховој пропорцијоналној важности, него су често ситнпце изнесене као главпи моменат историје, а оно што је од већег значаја у људској радњи чесго никако или само олако спомињато. У Зечевићевој историји нема оне сгаМности у погледу на људске радње какве налазимо у Бошковића и Иловајског, него често прелазећи из једпе главе у другу рекао би да друго неро осећаш. Према томе у Зечевићевој „Истори.ји Света" има партија врло лепо изведенпх (н. пр. револуцијоно доба у XVIII в.) али има и одељака доста слабих. У културном делу Зечевићеве исторпје има често погрешних мисли, што би требало исправити, ако министарство усвоји ово дело за учебник средњих школа. Требало би препоручити писцудајош једном те нартије прегледа и нрема каквој нрипознатој књизи опште литературе н. пр. према Шеровој књизи погрешке своје исправи. Са тим ја сам исказао своје мишљење о Зечевићевој „Историји Света" у рукопису, до ког сам мишљења дошао прочитавши, истина не цело дело, али неколико главнијих његових одељака. "