Просветни гласник
50
12.
Жилош Велицки . . .
4
(т. ј. 3
12 /, 5 )
13.
Стеван НиколиЛ . . .
4
(т. ј. 3
9 / 15 )
14.
Михаило РистиК . . .
4
(:Т. ј. 3
9 / 15 )
15.
Божо БожиК . . . .
. 3
(т. ј- 3
7 »)
16.
Д<рагутин Тоилица . .
3
(т. ј. 3
7 15 )
17.
31иленко ПауновиЛ . .
о о
(т. ј. 3
7 15 )
18.
Михаило Миленковић .
3
(т. ј. 3
4 / 15 )
19.
Рието АраиовиК . . .
3
(т. ј. 3
7 15 )
20.
Божо Ћјжић . . .
3
. . .
21.
Светозар КушиИ . . .
3
(т. ј. 2
и / 15 )
8. За начан и време испитивања има се учтиво ово споменути : како сви предмети нису једнаки ни по обпму, ни по садржини, пи по својој важности, ни но ирироди питања која се задају, тако је и испитивање било различно и по пачину и по времену испитивања. Најозбиљнпји и најдужи испиг држан је из Срнског Језпка и Математике. Први ја трајао 7 7г, а други 7 сати. (Због тога шго се усмени испиг из Срнског Језика морао држати пре и после нодне, није се могао извршити тога дана и писмени испит из те групе, већ се морао одложпти за 27. Јуни ове године). Испити из осталих предмета држани су по времену овако: из Историје Оп-
ште 6 сати, из Педагогике 5'/ сати, из Психологије 57 2 , из Светог Писма 5, из Земљописа 5, из Физике с Хемијом 4 и из Црквеиог Певања 3 7 4 сата. Закључујући извештај о испиту зрелости овогодишњих учитељских кандидата изУчитељскеШколе част ми је учтиво напомепути, да пнтерес и будућност овог завода захтевају, да се при постављању овнх кандидата обрати пажња како на места, која ће им се дати , тако и на награду, која би била према њиховој способности и која свакојако не треба ни у чему да изостане иза награда (нлата) које су до сада при иостављању учитеља из ове школе давате. Ако Фпнапдијске прилике у просветпој струци допуштају, онда ће бити са свим на свом месту, да се овогодишњи кандидати и боље награде, како би се дало још јачег доказа о озбиљном настојавању да се дође до што ваљанијих и спремнијих учитељских снага и о признању оног труда који учитељи имају неуморно улагати око образовања народпе омладине. А да ће се и садањи кандидати Учитељске Школе савесно постарати, да — као и њихови претходниди — исиуне своју велику дужност, томе се ја још сада тврдо надам, а да се у свом надању нећу преварити, показаће најскорија будућност."
ИЗВЕШТАЈИ Г. Г. ИЗАСЛАНИКА МИНИСТАРСЖИХ
О ГОДИШЊИМ ИСПИТИМА ПО СРЕДЕБИМ ШКО<ЛАМА вА 1879. ГОДИНУ. III ИЗВЕШТАЈ у. ј Г осифа ЈТ ецића, секретара министарства просвете и црквених постлова, од 6, јучла 1879. године
Поред основних школа походио сам и гимназију Крагујевачку и ниже гимназије: Смедеревску и Крушевачку. Присуствовао сам негде предавањима, негде испитима. Суд који сам себи саставио о раду наставпичком у овим школама, у главноме је овај: 1. Предавања у нижим разредима слабо се доводе у свезу с оним знањем, што су га деца добила у осповној школи; 2. Предаје се, особито код млађих неопробаних снага, с недовољном самосталношћу, без јасног прегледа, без заокружене целипе. Сав је рад у издробљеним питањимаи одговорима, врло често нејасеим,
непромишљеним, на која се од сваке руке, свакоЈако може одговорити. На исниту н. пр. не задаје се питање па које би одговор представљао говор или причу целе једне партпје из науке, него се пита тако, да ђак одговара са да или не. Шго је још горе, има их и таквих, који сами питају, па нестрпљиви да дочекају одговор, сами и одговарају; ово тако машинално греше, да јадници и не виде да греше; 3. Опажају се неједнакости програма предавања једних и истих предмета у разним заводима; 4. Така је иста разноликост књига по којима се предаје, ма да се непрестано прописује и наређује, да то не може и не сме бити;