Просветни гласник

5. У појединим гранама предмета, плп у поједпним предметпма тера се до таких ситнпца, до таке стручности, каква се тражи у универзитетима; 6. У опште се опажа нека чудновата наклоност к туђпм пазивима, назпвима, који врло смешно звоне у српским школама па било из уста наставника или учепика. Разумем оне називе, који се српски могу и лако и разумљпво исказати. Особпто у предмету познавања природе у нижим разредима така је гомила туђих назива, да се њима деца очевидно затупљују. Ово је у опште, а има појединих наставника којн су врло добро хватили свој васпитачки задатак и разумно и патриотски извршују га, као што их има неколико које би просто требало изгонити испод школског крова. (0 овима ћу на своме месту нарочито говорити). У Крагујевачкој гимназији одлична је слога међу наставнпцима и примеран ред, али је зграда тако стара и трошиа, да ће се, можда још ове године, морати напустити. У њој се не могу деца и даље оставити, јер су мрачност и влага соба опасне по њихов оздравље. А у такпм траповима труну и школска учила и школска књпжнпца. Ако општина крагујевачка не би пристала да подигне нову зграду за гимназију, као што су то учпниле вароши: Крушевац, Божаревац, Неготин, Јагодина и т. д., онда би одмах требало гопудити Чачак, или коју другу варош у средипп Србије, да спремн стан за велнку гимназпју, па онда да се гпмназија измести из Крагујевца у оно од ових места где најбољу кућу обећају; јер у интересу државном није да впша гимназија буде баш у Крагујевцу, него у којој од вароши

у унутрашњости. Пошто је и у Пишу отворепа велика гимназпја, онда велика гпмназија крагујевачка може се помаћи у Чачак, пли д&ље, кад општппа крагујевачка слабо мари да је у својој средипи држи. Смедеревска нижа гимназија смештена је у згради која није нарочпто за то зпдана, али заневољу може послужити још за неко време, док општина, сама или с општинама из округа, не подигне нову гпмназијску зграду. У школи сам нашао приличну чистоту и ред, слогу међу наставницима и добру вољу за рад који им је поверен. Владају се и ван школе као наставници, а паште и сами око свога самообразовања те да би још бољи и напреднијп били. Из њпхове средине отпшао сам задовољан. У Крушевачкој гимназији са свим друкчпје стоји; пз ње сам однео утпске који су ме ожалостили, а који не могу обрадоватп никога који жели добро нашем многонапаћеном народу. До скора је ова гпмназија, са данашњим директором г. Протићем, била једна од најбољих, пајугледнпјих, најпитомпјпх; у њој се милило провести којн тренутак, свакога је привлачила свесрдна радња и неусиљена, пуносрдачна слога наставника. Данас се тај дух рада и слоге иселио из Крушевачке гимназије, деци на очевпдан назадак, народу на жалост, а сиромаху директору да му горчији буду последњи дани живота, које он доиста није заслужио. Колегијум, који је од млађпх људп тамо састављеп, људи, који су тамо посланп по потребп службе, т. ј. да их се у пптересу рада н реда опросте школе из којих су покренути, тај п таки колегпјум треба из Крушевца одмах уклонптп. Благодарећи вам на поверењу" и т. д.

IV ИЗВЕШТАЈ Г. ^ДИМИТРИЈА ј^ЕШИЋА, ПРОФЕСОРА ^ЕгДИКЕ ЈПкОтЛЕ, од 3. ј 1у * да 1879. год,

„Гостгодине министре, Актом вашим од почетка прошлог месеца, вп сте мп пзволели препоручпти, да походим псппте из Математике у Гимназнји п Реалци с тим, да иас но свршенпм пспитима известим о раду дотцч Ј ( с '№; споде проФесора, као и о успеху њпховпх. ученпка.

Ја сам доспео да будем само па трп исппта н то: 1-во па иснпту из Алгебре, који је 11. пр. м. држат над ученицчма IV разреда прве ниже Гпмпазије београдске; 2-го на исппту из Алгебре, који је 23. пр. м. држат над учеппцима IV разред,а Београдске ГГ &мпазпје п 3-ће на псппту из Аналитичне Геомекојпје 13. пр. м. држат над ученицима VI раз-