Просветни гласник

о кулхурној задаћп нашег народа , као н на лепим иоклоинма, којима је окићен наш Народни Музеј, у коме ће се вечно с поштовањем спомињати пме г-ђице Катарине Ивановићеве. IX Словенски ђаци у Бечу одлучилп су, да у Јуну ове године свечано прославе хиљадугодишњпцу увођења црквено-словенског језика. Тога радп држано јо већ неколико ђачких састанака. X ВИШИ ПРОСВЕТНИ ЗАВОДИ У РУСИЈИ Уређење и рад института за сеоско газдинство и шумарство у Новој Александрији. Међу впшнм просветним заоводнма у Русији важно место заузима пнстптут за сеоско газдпнство п шумарство у Новој Александрпјп У том инстптуту предавали су науке у 1878. годпнп: 1 директор, 4 ироФесора, 10 доцената и 2 учптеља. Осим тога, институт има надзорника за своја имања, учевпога баштована и помоћника његова, Б лаборанта н помоћнпка за опите у иољу. Шкоча нма 3 течаја. Предавања су свакад скопчана са што је могуће већом ирактпком. Ево нредмета који се уче у тој школи: Зоологија (са несном Фауном). Ботаника (упознавање са месном Флором, и микроскопска проматрања). Минералогија (познавање минерала , и геолошке екскурзије у околнвн). Геодезија (практични задацп и сваковрсиа предавања). Шеханика (у II и III течају, са нознавањем земљоделскпх справа и, машина). Х.емија. (Опшнрна квалитативна и квантитативна аналпза, — особито земаља, кнселина, база и метала на сувом и мокром путу. Сваки ученпк радн сам и резултате бележи. Велика се пажња поклаша земљеделској хемији). Земљеделство (испитивање физичних својстава ораће земље). Сеоска економија (с иогледом на уредбе које већ ностоје у Пољској. Одатле су нмали ученици неколико инсмених задатака који су на задовољство решенп). Рачуноводство (с практичним задацпма). Сточарство (и одавде авалитпчни задаци о саставу млека, облику вуне и т. д. решеии на задовољство) Цољска иџивреда (с екскурзијама ради познавања корпснога и штетнога биља за усеве). Шумарство (потпуно познавање дивљег и питомог, доброг и рђавог дрвећа; сађење и неговање дрвећа. Екскурзије су чињене многе и често доста далеко, ради ве&е користи и темељнијега знања. Томе се н на руку ишло бесплатним иодвозом на железницама , а и спахије чија

су добра иохођена одликовали су се најбољим дочеком и т. д. — Уз шумарство се непрестано изучавало: шумско бпље , ичеларство, свиларство, риболов, и т. д. и то све практичкп). ЈТрактично марвено лекарство. (Лечено је преко 400 волова, коња , оваца, паса п т. д.). Од стране проФесора н часника те школе нзрађеиоје преко 20 расправа п члаиака , нз науке које се у тој школи предају. На страну су слатн: У Париз један доценат да нзучи сеоеко газдинство на тамошњој светској пзложби, а нарочпто газдииство Француско н енглеско. Двојпца доцената путовали су у унутрашњост Русије; један проФесор иропутовао је Пољску у погледу геогностичком, други у Плоцку губернију рад ентомологије ; један доценат у Одесу на V скуи сеоских газда, други у Љубљинску губернпју и у Варшаву радп технологије; један у Радоиску губернију ради ботавике, а другн у Плоцку н Радомску губернпју да проучи и разгледа тамошње шуме, и да присуствује на V скуиу сеоских газда у Одеси. У иочеткЈ 1877(8 годипе бнло је 159, а иочетком другог течаја те год. 162 ђака; од тих је отпало у току године 57, дакле остало за идућу годину 105. У почеткт 1878,9 примљено је од 139 кандидата још 91. У току првог нолгођа оставили су школу 32, и тако је првог Јануара 1879 било свега 164 ђака , и то: 91 у нрвом, 42 у другом и 31 у трећем течају. У два старија разреда њих 41 иоглавпто изучавају сеоско газдинство а њих 32 шумарство. — Од ђака, више од пола долазп нз реалних школа , затим из гимназпја , пз другпх внших завода и т. д. Највише их је из Пољске (60) и из западних г}бернија 64; остали су из далеке Русије (40) — Нередовни ђаци се не примају. Институт нема својих благодејанаца; аЛи су уживали четворнца приватне стинендије, од којпх је најмања бнла 50 а највећа 120 рубаља годишње. Но гледало се да се номогне снромашнијим ученицима тнае, што су пекима уступљени станови у здању пнстнтута, други су ослобођени од нлаћања школарине , на 10 њих раздељено је 250 рубаља као поаоћ од стране окр. начелства, неке су проФесори потпомагали. За решење задатнх темата издато је осамнаесторицн 325 рубаља. Даље ннстнтут има нарочпту касу одређену за те цељн , н одатле је издато 865 р)баља. У току 1878 школске године нотрошено је на институт око 68400 рубаља, а прихода (буџег и др.) бнло је 67370 рубаља. Вишак на расход попуњен је из суме од 7200 рубаља што је претекла од 1рошкова у 1877 годинп. Иститут има библиотеку, која броји 8009 дела у 12412 свезака. Уз библиотеку иде и проФесорска читаонпца која прнма 93 повремена листа (72 специјална) и то руских 50, немачких 23, пољских 11, Француских 8