Просветни гласник

и др. ТТоред ове пма п ђачка библиотека која броји 456 дела у 856 свезака. Обе стају преко 30100 рубаља. Поред бпблиотеке иостоје кабииети: хемнјски, фпзнчкн , зоолошкн , ботаппчки, мпнералошки, механички, геодезнп, технолошки , земљеделскп, зоотехннчвн, грађевинскн , Шумарски, марвено лекарски, и другн ситнији; даље: земљоделска п хемпјска лабораторија, метеоролошка опсерваторпја, п кабпнет за цртање. На све то утрошено је 76000 рубаља. Оспм тога пнститут има њива н поља за практичне онпте. XI На Петроградском универзитету установљава се засебна катедра за упоредну граматику словенских језика, На ту катедру одређена је буџетом сума од 2400 рубаља. XII МЕЂУНАРОДНК НАСТАВНИЧКИ КОНГРЕС У БРИС^ЛУ Еонцем Августа овегод., приликом иедесетогодишње светковпне, од како је народ белгијски независан постао, држаће се међународни наставничт конгрес у белгијској престонпци. Дељ је томе конгресу ова: в Конгрес намерава, да претресе и разјаснп друштвена питања која се тичу школе д наставе свпју ступњева. Конгрес ће то ностпћи слободном дебатом и изиошењем на јавност свога рада. Он ће радити као нека истражна компспја, пред којом се могу исказати и узајамно контролпсати сва Факта и све идеје. Конгрес иде на то , да дође до истине, но никоме је не намеће. Он приређује претресе и наетојава да се дође до обавештења, но нпкаквпх закључака неће доносити". У програму, којп је пзпшао, изложен је сав рад, којим ће се конгрес заннмати и утврђена су многа пптања о разним гранама наставе и школа н о положају државе према сгшма тим задаћама. Главни одбор, који рукује целом овом ствари под покровптељством белгијског министра просвете Ђанхумбека, изабрао је неколико питања, која ће се претресатп на конгресу, На првом месту стоји: „ За чим треба да иде законодавац, кад утврђује ирограм наставе за народну школу ?" О овом пптању водпће главни говор по један беседнпк од сваког народа , који буде на конгресу заступљен. Друго се питање тпче положаја средњпх гпкола у великим потезима. У средње школе рачунају се у Белгпји реалке и гимназије (аЉепеез е! со11е§еб), јер стоје у средпни између основне школе и унпверзптета. Треба ли средња школа да нма основних разреда својих или ће се наслањати ва основну школу ; даље , да ли средња школа треба да спрема младиће за универсптет или ће за се постојати; и најпосле, како се може с разнпм школама истог ступња одговорити и једном и другом

позиву. Ова су пнтања врло значајна, и самп Немцп ирпзнају, да та питања ппсу ни код њих још регаена, и ако су небројно пута до сада расправљана. Што се тиче унпверснтета, говорнће се и о једној и о другој задаћп његовој, т. ј. с једне стране да негује науку, а с друге стране да припрема људе за практичнп позив. Ту ће бити говора п о државнпм испитима. Немачкпм университетима пребацује се на странп, што се много баве вшшш научннм штудијама, у којпма се може одлнковатп махом само мало даровптијпх умова, а на оно, гато ће доиста требати великој већини штудената и не осврћу главе. За то ће се водптп реч и о томе, да лн је иробитачно, да сс унпверситети поделе на одељења чисто научна п таква која ће епрематп за практичан живот. И о занатлпјским гаколама водиће се претрес, даље о значају цртања п методп по којој се нма предавати та настава , и о утицају те вештине на занате итд. Уз то биће нарочпто говора о томе, да ли треба са занатлијским школама да се заведу и радиоиице за углед. Најпосле бпће разговора и о томе , колико школе разннх ступњева могу пр.шредити за војску п колико корнсти војска доноси народном образовању. Одсеци ће претресати она питања , која се тичу особитпх техннчкнх установа и педагогике у ужем смислу. За време народне свечаностп у Брислу, држаће се ту још : пољо -иривредњачки конгрес, трговачки конгрес, шумарскп конгрес, књпжевнп (лптерарнп) конгрес и најпосле конгрес од људи, који ће да раде на томе, да искорењују свуда пиће ракије (алкохола). Одбори свију ових конгреса изабралп су један заједнпчки одбор , којп ће приредити све састанке и све забаве тако, да једно другоме ни мало не смета. Са свпју страна признаје се велики значај овог међународног конгреса, на којем ће се са свпју страна света пскупитп толики научњаци, проФесорп, учнтељи, књижевнпцп и други радници у служби књиге и науке. Вреднпм Белгпјанцпма одаје се хвала са свпју страна, што су ово дело покренули и постарали се да га тако сјајно п приреде. XIII ПРУСКИ ^ЕКАРИ И ШКОтЛСКА ХИГИЈЕНА Пре неколико недеља држат је у Берлину други конгрес дечпјих лекара, који се поред осталога нарочито заппмао иитањем о школској хигијенп. Још кад се држао први конгрес о овоме пптању, изабрата јеједнакомнсија, која је ово питање имала да проучи. Та је комисија утврдпла ово: 1. Реалке и Гимназије треба да остану раздвојене са својим пр^ давањима, као н до сад што су, и то тако, да Реалке негују математичке науке, а Гимназије науке језнкословне, а нарочито старо-класичне. 2. После подне треба да је што мање предавања, а лети да