Просветни гласник

ида аду своје мишљење о начину како би се најбоље извршило законско наређење о испитима зрелости. Пошто је била прикупљена гра!,а, министарство просвете издало је 17. Маја 1876. Бр. 2374 „Правила испита зрелости за ученике гимназије и реалке"; Ова правила тачно одређују начин како се имају држати испити зрелости. На испит зрелости примају ее само они ученици гимназија и Реалке, који еу свршили УИ разред са успехом, који даје право на прелазак у старије разреде, (правила чл. 3.). Испит обавља нарочити одбор, који се састоји из министарског изасланика, као председника, директора и још четири проФесора, које бира проФесорски савет (правила чл. 5.) Због значаја, који се овом испиту с правом даје, наређује се да испит буде писмен и усмен. Писмен испит полаже се из ових предмета: 1. Српског језика са Стилистиком; 2. Немачког језика; 3. Француеког језика; 4. Латинског језика (за гимназије); 5. Математичких задатака; 6. Физике и Механике (за Реалку); 7. Нацртне геометрије (за Реалку); 8. Цртања (за Реалку). Усмени испит полаже се из: 1. Науке Хришћанске (с Историјом Цркве); 2. Српског (и словенског) језика с литературом; 3. Немачког језика; 4. Француског језика ; б. Латинског језика (за гимназије); 6. Иеторије Народне и Опште са Вемљописом ; 7. Нриродне Иеторије (Јестаственице); 8. Физике с КосмограФијом (за гимназије); 9. Математике; 10. Нацртне Геометрије (за Реалку). Писмени испит из језика састоји се у преводу са српског на сгран језик и обратно. За

овакав рад оставл^ено је приправнику времена три до четири сата. Из Математике и Нацртне Геометрије, Физике и Механике захтевају се писмени задаци. За израду ових задатака оставља се приправнику 3—4'| 2 сата времена. Сви писмени задаци врше ее под строгом контролом испитног одбора. Усмени испит зрелости држи се одмах по свршеном писменом испиту (Правила чл. 14). 0 сваком усменом испиту мора се водити нарочити протокол. За вођење овог нротокола одређује се по један про®есор. У иравилима о испиту зрелости казује се тачно из чега се имају питати приправници. Оцене, које се дају на испитима зрелости исте су као и на годишљим испитима : 1, 2, 3, 4, и 5, само што се оцене дају од стране целог испитног одбора и то већином гласова. Пошто се добију оцене из свију предмета, тада се, на позив председника испитног одбора, већа, да ли се према општем резултату може признати зрелосг приправнику. Одлука одбора заводи се у нарочити протокол, који потписују сви чланови одбора заједно са министареким изаслаником. 1 Па ако се нађе, да је прицравник добро положио испит, онда му се стздаје сведоџба но прописаном обрасцу. За ове сведоџбе плаћа се такса као и за обичне школеке сведоџбе. Приправници сиромапгног стања ослобођавају се те таксе. И директор и министарски изасланик дужни су, по свршетку испита, поднети извештај министарству просвете и црквених послова. Министарски изасланик може у свој извештај обухватити све што том приликом у заводу приметио буде и то у цељи : (( да се аогрешке исиравв и неудесно бољим замени в , као што наређује члан 24 правила. А директор послаће уз евој извештај и све протоколе испита и пиемене радове приправника, „које ће министарство повратити, додавши своје примедбе и предлоге, ако каквих има."

1 Ако се иризна зрелост приправннку, решење ће гласити овако : » Према добивеним оценама из свију предмета аисменог и усменог исиита, а с иогледом и на ?.одишњи резултат труда, који је ученик VII разреда Н. Н. у раду и учењу свом иоложио, исиитни одбор иризнаје му зре^ост и сиремност за факултет Велике Школе или универзитета.и Или у случају ако испит није добро положио: »Исаитни одбор није му могао иризнати зрелост и сиремност за факултет Велике Школе или универзитета.« — Правила Члан 19.