Просветни гласник

другог пз Латипског језика. Међу тим стигао је Ваш акт, којим смо били упућепп, да на онај други начин исппте држимо, и ми смо премл наређењу тога акта даље и поступили. Какав је успех ученика, којп су они иа нспптима показали, видећете из прпложеног под /. списка њихових оцена. Ако се узме на ум нагомиланосг предмета у гпмназијама, незгодан расиоред истих, услед којег се често предмети, која би требало један за другим да долазе, предају упоредо, даље оскудица у добрим школским књигама, које би и по обиму и по садржиеи, као и по пачину излагања, одговарале умпој снази гимназијских ученика, као најзад и последње ратне године, а и множина предмета, из којих се на испитима зрелости испитује и т. д., кад се, велимо, све то узме па ум, онда са показаним успехом морамо бити задовољни. У осталом ми се надамо, да ће пз годпне у годпну излазпти из Крагујевачке гимпазије спе бољи п спремпији ђаци. За то нам јемчп између осталога добра и тачна управа, ваљаност и спрема господе проФесора у Крагујевачкој гпмназији, као п примерпа марљивост п слога, која међу њима влада , и коју би сваком заводу, у интересу његовог напретка, ваљало желети. Нека нам је допуштено учннити овом приликом једну примедбу, а та је , да се у гимназијама не прелазе пз Математвке, као у Реалци, сви они деловн, који састављају тако звану Нижу Матемагику, а међу тим ми мислимо , да би то ваљало да буде. Јер према закону, гимназијским ученицима , којн су положили испит зрелости, слободно је уписати се и у технички и у природно-матемагички одсек на Великој Школи. Па да бп ови за иредавања из Математике на истима бнли спремии , треба да су свршила Нижу Алгебру (урачунавајући у исту науку о комбпнацпјама и биномни образац за целе и положне пзложиоце), просту геометрију, (иланиметрију п стереометрпју), обе трпгонометрпје т. ј. равну и СФерну и примену алгебре на геометрију, све то бар у оном прострапству као код Мочника. Те делове Математике ђаци морају нрећи у средњим школама, јер се знање из истих у Велпкој Школп претпоставља и мора претпоставитн. Равпу аналпгичну Геомегрију требало би такође у гимназијама прећи, бар у толико у колико ће ученици добитп појма о значају једначине какве линије , о претресу и конструкцпји псте , као и о теорији дпрака на липије 2-ог степена. У Реалцп се свршују сви горе поменути делови Математике, а тако исто и аналитична Геометрија већ са б-им разредом, док се међу тим у Гимназијама и то једва са 7-им разредом свршује Нпжа Математика , и то без СФерне тригономегрије и аналитпчне геометрије. — Истина може се, и то

с правом, на то прпметити, да је број ученика у Гимназијама знатно већп од опог у Реалцп, због чега се на прозивање и пропитивање ученика у Гимназијама мора сразмерно миого више времена погрошити по у Реалци. Али и т&ме би се дало помоћи ко>е разложнијом поделом часова на предмете, које пав сиајањем или и изостављањем пеких нредмета. Тако па пр. Механика могла би се просто избрисати ; јер опо знање, што ученици у механичном делу Физике добију, довољпо је и као принос к општем образовању н као припрема за Велику Школу; а да п не помињемо, да се Механика као наука за се и у најскромиијем размеру не да п не може прећи без, ма и најповршнијег, знања из просторне акалптичне геометрпје. Исго тако и КосмограФија могла би се као засебан предмет изоставитп, па се предаватп са свим у кратко ио свршетку Физике, и као неки додатак псте. У осталом и као засебном предмету није јој место ире већ после Математике и Физике. Кад би се све то учиппло, онда би остало, мислвмо, довољно часова, који би се могли употребнти на предавање математпке, „тога најмоћпијег оруђа, којим се дух човечпји може послужити при изучавању природних наука." Још бп се могло часова ушгедити , кад бн се Јестаственица не два пут као сада , већ само један пут и то у вншпм рдзредима Гимеазија предавала. Тиме уштеђеии часови могли би се од честн употребпти па опширпије п темељитије предавање рачупице, која је основа целој математици, па дакле и свима природпим наукама. У осталом мпслимо, да је једва нужно и наиомепути, да неће бити пикакве штете већ вајде, ако се Јестаственица престане предавати у првим разредима Гпмпазија — дакле деци између 10 и 13 годипа — по оном незгодпом распореду, и још ио делу Покориога, које пити по својој |опширности нити но садржинп одговара млађаним годипама учепика. Нека нам се не замери, кад смо већ природним током мисли на то наведени, што ћемо коју реч и о Гаиотовој Физици да рекнемо. Иста књига због своје превелике опшириоста нпје такође за Гимназију, а опет пије ни за Велику Школу, јер је за исгу елемептарпа, и јер понеке партије као на ир. теорија треперења (ХЈпсМаИопзЉеопе) нису у њој ни додирнуте скоро. За нагае Гимназије поднела би врло добро Физика, као што је она од Тгарре - а, проФесора у Бреслави, и коју вати првопотписани може, ако желите, поднети на увиђај. Физпка предавана у оном обнму и оним начином, као што је нанисана поменута Тгарре-ова Фнзика, могла би се красно и лако прећи за две године, док се међу тпм по Ганоту она предаје кроз три године. Но Гаиохова