Просветни гласник

101

РА4 Г^ЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

I САСТАНАК држан 30. Маја 1880. у здању министарства иросвете и црквених иослова На дневвом реду билп су ови предмети : 1. Да се одреди начин вођења заиисника, т. ј. хоће ли се бележити само одлуке или дели говори појединих чланова; 2. Читање мивистарских писама којима се упу|,ују Савету три долеозвачена предмета, да по њнма савет своје мишљење искаже ; 3. Одређење сталног времена за редовне састанке. Брво иитање решено је тако, да се у записник бележе само одлуке с мотивацијама. Министарска писма односила су се: а) На исправке које треба учинити у садањим правилима о пспитима зрелости. Тога ради послао је г. министар просвете Савету примедбе, које су на та правила учинили директори гимназије београдске и крагујевачке; б) Позива се Савет да да своје мишљење о пројекту правила за полагање учитељског испита у Вишој Женској Школи, који је израдио савет исте школе; в) Тражи се мњење Савета о прештампавању следећих школских књига: Земљописа Србије, Позна-

вања домовине и света, Упутства за буквар, Теорије педагогије, Немачке Граматике по Трауту I део и Француског буквара. Г. министар оглашава прештампавање Земљописа Србије као хитну ствар и шаље Савету рукопис г. Ј. Драгашевића, ироФесора и потпуковника, на преглед и оцену. Главни Нросветни Савет узео је одмах у претрес питање о прештампавању Земљописа Србије, пошто је ова ствар оглашена као хитна. После дуге дебате одлучио је Савет, да се не може упуштати у прегледање послатог му рукописа и у опште у прегледање за штампу приређених школских књига, док се тачно не одреди шта има да уђе у коју књигу и док се не одреде програми шта ће се из које науке у којој школи предавати. И сви чланови Савета сагласили су се у томе, да је прека потреба, да се за сваки предмет одреди програм, кога би се писац имао придржавати при писању школских књига, а дотле да се школске књнге прегледају по до сад практикованом начину, но да се штампају само у толико прпмерака, колико би било довољно за једну годину. Најзад је решено, да се од сад држе редовни састанци свакад у Петак у 5 сати по подне, а кад се потреба укаже позваће се чланови на ванредне састанке.

ИСПИТИ ЗРЕхЛОСТИ

III ИЗВЕШТАЈ Г. Г. уЗ,ИМ. ј^ЕШИЋА И ј Ј. Ј УРОМАНА, ПРОФЕСОРА ВЕ х ЛИКЕ ШКОИЕ ОД 29. СЕПТЕМБРА 1879.

„Госиодине министре, Ви сте нас изволели одредити за ваше изасланике на овогодишњим испитима зрелости у Крагујевачкој гимназији с тиме, да вам по повратку поднесемо наш извештај о току и резултату тих испита. Пошто смо поверени нам посао свршили, то узимамо слободу поднети вам у следећем наш извештај. Од 15 ученика пријавили су се за испит зрелости њих 14. Од ових су по свршеном писменом испиту отпала тројица, јер су они на свима писменим испитима — којих је било 5 — или на 4-тири испита добили оцену слаб. Од осталих 11 ученика могли су још тројица бити одбијени, јер су иств:|а> три писмена испита добили оцену слаб, а само на два добар, Међу тим ма сао наш.ш за добро ну-'

стити их на усмени испиг. На то нас је побудила с једне стране та околност, што су пспити зрелости у нас јоште нова ствар, а после и главно то, што су у последњим ратним годинама предавања неколико пута била прекидана на велику штету ученика. Код усмених испита, ми смо мислили, да би било боље испитивати из сваког појединог предмета и у течају једног и истог дана све ученике, који су се за испит пријавили, него ли их испитивати на групе, и то сваку групу из свију предмета за један дан. Јер на тај начин, мислимо, да је ученику с једне стране дата могућност, да своје мисли може Ј504»е прибрати око онога, из чега ће бити питан, а е друге стране да се у времену неће много изгу• бати. ^Тим разлозима руковођени ми смо ирвог дана ШШрВишЈтати свих 11 ученика из Математике а \ ' V 1 1 ј 1гпЈ н