Просветни гласник

104

тешкоћа и незгода, с којнма су се наше школе нарочито селске имале да боре. Изасланици министарски због ратних прилика нису походили ни прегледали школе од 1875. год., јер и саме школе као што зпамо нису радиле. Многи наставници очекујући ове године изасланике министарске радили су и трудили су се много, само да школа покаже напредан успех, како би на тај начин и сами били награђени и унапређени за њихов рад. У колико се дакле с похвалом може говорити о задовољавајућем успеху и наоретку у самој настави у толико више задају бригу друге ствари, које у месној свези стоје са школом и наставом, а то су: гато ђаци по селима неуредно долазе у школу, што пшола на време не добија своје потребе, што је број ђака сада према ранијим годинама зиатно смањен и што су многе школске зграде слабе и трошне. Ја држим да ученици по селима с тога неуредно долазе у школу, што се не хране у школи заједнички, него им родитељи педељно доаосе храну и преобуку. И кад родитељи ма из којих узрока не донесу деци на време храну, учитељ јс принуђен, да децу пусти кући да иду за храну. Тада деца дангубе и не враћају се одмах у школу, а често их и сами родитељи намерно за неколико дана хоће да задрже и унотребе их на пољски рад. Деца се с тога код куће још више размазе па из тога и школу напусте. Учитељ очекујући данас сутра таког ђака да се у школу врати, па најиосле буде принуђен да јави власти за недолазак. Полицајна власт нареди кметовима да траженог ђака упуте у школу. И док се та преписка водн, јер кметови споро извршују таке налоге, прође месец и више дана. Ђак је издангубио, а учигељ и сам диже руке од таког ђака, јер већ с њиме не може да ради с успехом. Међу тим што год који учитељ више од власти исстражује да му ђаци у школу уредно долазе, он се тада све више замера појединима а и самим кметовима, пошто она сматрају да их учитељ тужи, кад јавља властима за недолазак ђака у школу и тражи да се упуте. Па и сама казна за родитеље, чија деца изостају од школе, није имала успеха да ово стање поправи. Што школа нема на време својих потреба, као дрва, креду, а ђаци школске књиге, то долази отуд, што школски стараоци не познају своју дужност, што не рукују никаком сумом новаца, те да би могли набавити што треба, и што не одговарају пред законом кад дужност ту тачно не врше. Готово нема нримера да су стараоци били кажњени за неуредно вршење те дужности, а и сами кметови слабо су одговарали властима, кад се не одзивају учитељу и стараоцу. Полицијска власт зањата разноврсиим нослови-

ма не стигне да нареди што треба на захтев учитеља а у последње доба и не утиче много на то, с изговором, да су законом општинским позване саме општине да се о томе брину. Кад се видело да тако не иде и да школа доиста у мпогоме оскудева, почела се уз порез купити и нека сума новаца одакле ће се све набавке вршити. Нада је да ће боље бити. Испитивао сам узроке загато је број ђака у овим крајевима знатно смањен према ранијим годинама, па је резултат овај: кад је требало децу довеста у гаколу у почетку школске године месеца Августа многи родитељи, који су имали деце за школу, нису били у месту код својих кућа већ на војној дужности. Кад су се ћачкп родитељи с границе кућп вратили, било је за школу доцкан а међутим и сами родитељи нису се журили да дену даду у школу и ако је бпло доцкан, јер су држали да рат није свршен па су употребили своју децу на домаће послове. Кад се зна да се је чачанска брнгада вратила с позиција месеца Новембра а готово у то време и рудничка и кад се зпа да су људи у овим крајевима вигае инокосни но задружни, онда није чудо што су децу задржали од школе. Нада је да ће идуће школске године бити већи број ђака ако и власти око уписа настану. Зграде су школске махом слабе и трошне, па јога које су у време рата биле употребљене замагацпде, а нису оправљане, онесуутаком стању да потребују већу оправку. Изузимајући у оба округа девет гакола, све остале готово треба да се оправе. Неке су гаколске зграде као; љутовничка, брезанска, рудничка, горачка, котрагака и друге у таком стању, да у њима није могуће идуће године отпочети предавања ако се знатно не оправе. Многе су општине изјавиле: да се спремају да подигну нове школске зграде а што досад нису то учинили, били су зањати другим пословима. Ово и ако у главноме постоји, опет ја држим, да ако се оставн самим општинама да се договарају и зграду нодигну, проћи ће дуго времена, а школске зграде неће бити подигнЈ"ге. Ја држим да би нужно било да г. Министар изволи наредити: окружним властима да изађу у општине, где су школске зграде рђаве, и да их склоне да нову зграду подижу. Где није могуће, одмах нека се остави рок од двз године, јер ако се то не учини, немарношћу и одуговлачењем појединих кметова многе ће школе бити затворене а то је штетно. Последњих дана мога путовања по школама застао сам налог општпнама: да у време школског одмора оправе школску зграду. Ако власт у томе не води надзора, оправка ће се само састојати у