Просветни гласник
11 згодан нигаан за танад од хартије и земљоЈ. На тај начин , иоред овог плаката требало би још један други приковати , |који би био заштита главноие, али како је и други изложен иеприликама, ваља и други са трећим штитити, и тако даље, као што по негде и бива, те најзад на дну закона етоји написано: „Треба се законима школским покоравати." Еад би такве репетиције и свечана читања ради памћења донста нужна била, како би се онда у иородици на крај изашло, у породици, која по својој природи не сме ни да помишља, да своје чланове стави под какав писани закон?! — Што је у породици више слоге и узајамности, у толико се већма осећа потреба за ред и сталне обичаје, за поштовање постојећег кућњег реда , који је у неку руку права природна нужност. — Овде сви пазе на све, кућње пак огњиште не треба никакве друге заштите, ван својих становника, шта више оно не може ни поднети друге заштите. Какве би заповести и установе могле у Франц-уза, да направе управу у кући онако строгу, као што је била у Немаца, и каква је још и данас у неким бољим немачким породицама, а каква је у опште у Енглеза ? У Француској би једва разумели ону жалосну пеему о немачком јадном породичном животу, што је наштампао Рил у Готиним тромесечним свескама за Јуни 1853. под насловом: „о обичајима у породици." Нико неће порећи да су стари породички обичаји почели да се губе. Неетало је н. пр. тако зване породичне собе. На место тога деца се одвајају у своју дечију собу, која лежи где у крају куће. Младићи и девојке добијају засебне собе, а често и читава одељења, као гато је то обичај у Француза. Тако је почело и нестајати оне, чисто рећи, побожне послуганости у породици. То нам баш доказује, да насип који се диже против поплаве дечијих ћеФова и самовоље, не лежи у писаним законима, не у хартији, но у оиштим обичајима. И тако нађосмо оно гато тражисмо и за школу. Гајите живе обичаје , па ће сваки у свакоме да гледа живи закон , и такав поглед доиста ће га савлаћивати. Јест, али какве обичаје гајити ваља? Тако би могао да пита само онај, који не познаје ону чудну органску силу нраве заједнице.
5 Енглеске обичаје копирати било би исто тако лудо, као кад би у школе вратили етаре обичаје предака. Внаменити Троцендорф , кога горе поменусмо, уредио је био своју гимназију у Голдбергу по реиубликанском систему. Сву школску управу вршили су ђаци као цензори, сенатори и т. д. али он еам стајао је над свима као диктатор за све време живота. И тако га видимо где заседава у сред ђачкога суда, који суди онима што ред пореметише. Са светом збиљом и са правим римским достојанством , елуша он тужбе и одбране, најзад објављује пресуду сенатора, разуме се на латинском језику. Све ово припада оном времену, које тежаше својим особинама да се приближи обичајима старога Гима. У данашње доба изгледало би све то као шала. Свакојако у Голдбергу не беху то само празне Фразе, као у Десави, а није била ни играчка, гата вигае то је било од тако великог утицаја на дух ђака., да је слава ове школе на далеко чувена била, као једне од најбоље уређених школа. Н>ој је Меланхтон дао сведоџбу каква се само дати могла. „Угледајте се на ТроцендорФа," говорио је он; а о ректору њеном казиваше: да је он за школску уираву рођен исто тако, као Сцииио Африканус за војничку. Ђ Од тадањег гаколског живота није нам ништа остало. Већи је део заједно.са својим творцем сахрањен, а остало, са још многим другим, однели су таласи времена. То није ни чудо ни штета. Где год у управљача школа и породица право срце куца, ту неће бити тешко старе корисне обичаје на ново оживети или нове сгворити, у евој својој природној лепоти и животној снази. Обичаји су, дакле, најодличнији савезници за законодавце и законе. Али како ? Ако они не буду довољни , ако при свем том омладина изађе из свога круга реда и поредка, начини веће или мање гатете и преступе, гата онда да се ради? Ако се здравље не може са благим лековима да поврати, тада лекар употребљује јака средства, а педагогказну. Шта хоће и на што је казна? У слици би могли на кратко да одговоримо: хоће здравље да поврати. Но главно питање није решено: у чему беше болест? Преетупи противу реда долазе у омладине не услед болешљивости псжних органа; шта више