Просветни гласник

129

Према појединим универзитетима износио је број ђака на:

Универзитету

1866 г.

1875 г.

1878 г.

Петроградском .

(132

1150

1418

Московском . .

1511

1161

1568

Еазанском . . .

289

462

572

Харковском . .

484

407

559

Новорусијском

178

259

357

Св. Владимирском .

497

694

771

У свих 8 универзитета били су подељени ђаци

ио Факултетима овако: У Факудтету Богословском (Дорп.) Истор -Фидодошком Физичко-математ. . . Правничком . . Медицинском . .

1866 г. 1875 г. 1878 г. 76 85 89 266 472 805 1020 907 1375 1995 1875 1635 744 1983 2634 Источних језика (Сптрб.) 11 46 27 Од 1875'—76 бидо је на 7 универзитета (изузимајући Дорпатски) 4959 слушалаца, а 1. Јануара 1878 у свих 8 универзитета бидо је 6565 слушалаца. На универзитете дошли су из: 1875 —76 г. 1878 г. Гимназија . . . 3.287 (66 г / 4 °1 0 ) 4.409 (67°/ 0 ) Духовних семинарија 1.324 (26*/ 4 0 / 0 ) 1.646 (25°/ 0 ) Других завода . . 348 (7°/ 0 ) 510 (7 3 / 4 °/ 0 ) У ред „других завода" броје се: Лазаревски институт за источне језике (одатле је дошдо 23 слушаоца); Еолегија Павла Гадагана из Еијева (27 сдуш.); Лицеј Цесаревића Николе (10 слуш.); реалака и реалних гимназија (46) и т. д. Но највећи број чине они ђаци који сврше гимназију и положе иснит зрелости, и они из духовних семинарија По универзитетима подељени су овако: Универзитети Из Гимн. Из Семин. Др. зав. Петроградски . . 954 378 86 Московски . . . 1088 401 79 Казански ... 331 232 9 Харковски . . . 276 241 42 Новорусијски . . 117 193 47 Св. Вдадимирски 364 82 56 Дорпатски ... 691 7 120

Свега

4.409

1,646

510

Још од 1873. г. почедо се претресати питаље: да се слушаоци духовних семинарија не пуштају на универзитет без полагања испита зредости. У 1876. год. у јесен завимао се тим питањем савет министарства просвете и скупљао је податке о томе. Поједини универзитети тужили су се на недовољну спрему, коју доносе ђаци из духовних семинара. Историјско-Филолошки Факултет жадио се на о-

скудицу у знању старих језика код семинариста; Физичко-Математички Факултет на. њихово незнање Математике и других иредмета. Све ово је било знано духовној управи. И 1879. нчјвишом наредбом бидо је наређено да и семинаристе, који желе ступиги на универзитет, морају да положе пре тога испит зрелости. 4, рПШТИ ПРЕГ^ЕД Број ђака и завода којима је управљало министарство просвете 1. Јануара 1877. Заводи Број завода Свега ђака Државне Гимназије . . 128 41.812 Прогимназије .... 67 8.889 Реалке 56 10.880 Државни Универзитети . 8 5705 Истор. Филодошки заводи 2 148 За Марвено Лекарство . 4 546 Други виши заводи . . 3 346 Одеска трговачка школа 1 260 Лодзинска виша занатлијска школа .... 1 291 Учитељске школе ... 9 384 Учитељски семинари . 46 3076 Среске шкоде .... 358 28.848 Женске Гимназије . . 65 17.938 Женске Прогимназије . 145 15.485 Варошке школе ... 91 10.913 Земске Учитељске школе 11 1.090

Свега

995

144.551

Ради неких објашњења горњих циФара потребно је да знамо: 1) Међу прогимназијама 1. Јануара 1877 бидо је 18 са шест и 49 са четири разреда; 2) Реалке по месној потреби имаде су неједнаки број разреда, једне више друге мање, а неке су биде цеде реалке; 3) На универзитетнма Петроградском и Новорусијском није било медицинског Факултета — следствено ни V Курса; 4) Варошких школа једноразредних бидо је 5, дворазредних 46, троразредних 35 и Четириразредних 5. Ако упоредимо средње бројеве ђака у вишим разредима средњих завода добићемо ове резудтате: Разреди Гимназ. Реалке Жен. Гимназ. V 30 31 27 VI 23 26 22 УИ 17 12 15 VIII 13 — 7 Но велика раздика показује нам се ако упоредимо средње бројеве ђака у нижим разредима истих завода: