Просветни гласник

130

Разреди

Гимназ.

Реадке

Жен. Гимназ.

Препуњени први разред гимназије у односу к

истом разреду осталих средњих завода, доказује

како струја вуче омладиву у Русији све више ка

III

гимназији.

(„Жур. Мин. нар. просв ")

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКО.ЛАМА

I ■— Као што смо поуздано извештени, г. 'Бура Даничпћ, који се већ више година бави у Загребу уређивањем великог речника сриско - хрватског језика, доћп ће на позив г. министра просвете, да другога течаја нове школске године настави своја предаваља из словенске филологије на Великој Школи. Из писма, које је г. министар под 6. Анрила ове године по том послу писао г. Даничићу , вредно ће бити да саопштимо ова места: „Ја сам, вели г. министар, узео у озбиљну одену „Ваш предлог, који сте ми изволели у последњем писму „доставпти у том смислу: да Вам се бављење у Загребу „продужи још 2 године (од којих је једна већ на измаку), „а да Вас на катедри у Вел. Школи заступп који од „Ваших одличнијих ученика 1 ), од којих сте ми тројицу „именовали. Радо бих прихватио ову Вашу мисао, и до„иста ваља желети и старати се дасеза времена нађе и спре„ми достојан ученик, који ће кад буде требало, моћи слав„нога проФесора одменитп а доцније и заменити. Но за сада, поштовани Господине, чпни ми се, да бп још рано „било, ма коме од Ваших ученика одмах поверитп да „и привремено или хонорарно заузме Вашу катсдру." У одговор на то г. Даничић писао је г. мпнистру иросвете под 17. Априла писмо, из кога смо у стању саопштити ова места: „Бмао сам част примити Ваше ноштовано писмо од 6. ов. м. на коме, молпм, да бисте изволели примити моју потпуну захвалност. „Ја не могу друго чинити, него што Ви Господине Министре наредите; а по томе кад не може бити друкчије него да летњега семестра вршим дужност ироФесорску, ја не могу ни помислити ништа друго него да иа то пристанем, и пристајем радо, јер ми је то дужност. . . . „ Била би ми управо радост испунпти и другу жељу Вашу, а то је да сад одмах дођем тамо; али се баш сада иочео штампати рјечник, па се не би могло штампање наставити без мене, барем сада у почетку, докле се и слагачи и коректори не упуте у свакојаким особитостима."

Даље г. Даничић наглашује по ново потребу: да би се ваљало постарати да му се снреми заменик који ће га временом на катедри Вел. Школе заступити. То писмо завршује г. Даничић овпм речима: „Промјене, које сте учинили у Великој Школи мислим да су врло добре. Из скуиштинских иротокола видим, да сте имали много посла на Скупштини; али ми је мило и честитам Вам, што су Вашп приједлози онако лијепо прнманн. Да Вас Бог ноживи много година, да можете учинити за нросвјету српску све што желите, и да видите плодове свога труда." II Из једног писма г. Милана Ђ. Милићевића, министарског изасланпка за округе Нишки и Пиротски ради прегледа школа, које је из Ниша упутио г. Министру просвете, бележимо ове значајне врсте: „У Нишу данас може бити које у Гимназпји које у основним мушким и женским школама, преко 700 деце и преко 15 наставника. Сама ова околност правда ону вашу бригу о вишем школском надзору. Оволика п овако деликатна брига не може остати на једном политичком управннку, који н без тога има пуне шаке послова. „Хвалећп се радом наставнпка и напретком ђака не могу Вам се не иожалнти на школске књиге. Не могу да плаћам пошту, а послао бих Вам једну геограФију из основне школе, само да видите, докле може доћи немар с којим се пуштају у дечији свет наше школске књиге." III ОДБОР ЗА ПРОФЕСОРСКЕ ИСПИТЕ Према члану 8. закона о проФееорским испптпма за средње школе, ниже и више, г. министар просвете и црквених послова одредио је актом својпм од 3. Јуна ов. год. бр. 2494 за чланове одбору за ирофесорске исиите на годину дана: Г. Г. ироФесоре велике школе: Др. ЈосиФа Панчића, Панту Срећковића,

') Овде се разуму они етарији учениди, који су по одавна

свршили Вел. Школу, и садз су наетавниди у ередњим школама.