Просветни гласник

131

Димитрија Нешића, Косту Алковића, Карла Арена, Стојана Новаковића, Димитрија Стојановића, Јована Туромана, Милана Кујунџића, Симу Лозанића. Светомира Николајевића, Платона Кулаковског, Др. Лазара Довића, Љубомира Клерића, и суилента: Милана Андоновића; Секретара I класе министарства иросвете и црквених послова, г. Стевана Д. Поповића; Директора гимназије београдске, г. Јована Ђорђевића; ПроФесора Учитељске школе, г. Др. Војислава Бакића , и ПроФесора Реалке , г. Васу Давидовпћа. У иоменутом акту наређује се, да Одбор има изабрати између својих чланова комисију, којој ће бити задатак, да изради иредлог за ближа лравила за полагање тих испита. IV НЕКЕ РЕФОРМЕ V ПРУСКИМ ГИМНАЗИЈАМА И РЕАхЛКАМА До сада су гимназије и реалке трајале 8 година, а сад влада ирусва намерава да заведе и девету годину. Ово ће бити тако, што ће се и четврти разред (Тег(да) поделити на две године, као год што је подељен пети (8екиш1а) и шести (Рпта) на 'две године учења. (Свега разреда броји се само шест, од којих нижа три трају по годину, а виша три ио две године дана). По новом распореду нема никакве разлике у предавањима I, II и III разреда између гимназија и реалака. Тек од IV разреда деле се тп заводи, јер у гимназијама отпочпње се учити грчки, а у реалци енглескп и математика (јаче). Досад је грчки језик почињао се још у III р. за то ће му се од сад одређивати још од IV р. више часова. С тога је управо и подељен тај разред на две године (млађу и старију). У реалкама ће се латински језик од сад учити много јаче у свима разредима но до сада. И у V и у VI разреду биће по шест часова недељно. До сада се латпнски језик у пруским реалкама учио доста овлаш, само као нека припрема за Француски и енглески језик, а од сад ће му се давати већа важност у ирилог Формалног образовања духа.

V

ИСПИТИ ЗРЕхДОСТИ 1879. г. у ПРУСКОЈ У Пруској има 245 гимназија. У 236 гимназија држати су прошле године испити зрелости. Пријавило се беше 3550 ђака. Од тог броја одступило је од исппта 367, одбијено је 117, а 3066 полагало је пспит. (На 100 је дакле полагало испит 86,36). Од овог броја положпло је испит њих 2845, а није иоложило њих 221. Узраста су били овог: 14-рица испод 17 година, 164-рица од 17 година, 521 од 18, 763 од 19, 708 од 20, 675 од 21 године и преко тога. Од ових који су положили испит зрелости 2474 отишло је на университет, а 371 на друге радње и стругсе. У теолошви Факултет отишло је 444 (и то 338 на евангелокн, а 106 на рнмокатолички), 822 у права, 34 на државне науке, 576 на медицину, 437 на Филологију и философију и 161 на математику и природне науке. Кад се упореди 1879. година с 18 78. годином онда излази, да је исиит зрелости положило 1879. г. 130 њих више но 1878. г. Реалака првог реда у Пруској има 84. За испит се пријавило беше 865 ученика. Испит је иолагало 715, 33 су одбијена, а 117 њпх 'одступили су сами. 678 положили су пспит зрелости, а 37 није. Узраста су били: 35 од 17 година, 144 од 18, 202 од 19, 156 од 20 и 136 од 21 године и више. На университет је отишло 333, у војску 40, у рударску струку 84, на поштансву, шумарску и поресву струку 134, на економију и индустрију 72. Спрам 1878. г. положило је ове године испит зрелости њих 16 више. У реалкама с 9 разреда (9 година учења) било је пријављен 21 ђав за испит, а16је испит положило. У реалкама другог реда пријавила су се за пспит 34-рица, а 27 њих испит је положило. VI ЈЕВРОПА И ШКОгЛСКА СТАТИСТИКА Ево како данас стоји са школском статистиком у већим државама јевропским :

СТАНОВНИКА

ИМА ШКОЛА

ИМА ЂАКА

У Немачвој на

42,727.360

60.000

6,000.000

7)

Францусвој

36,905.788

71.289

4,700.000

п

Шпанвјп

16,800.000

29.038

1,600.000

Ј?

Енглеској

33,806.419

58.075

3,000.000

»

А'устро-У гарској

37,350.000

29.267

3,000.000

п

Италији

27,769.475

47.411

1,900.000

п

Русији

73,643.627

32.000

1,100.000