Просветни гласник

134

Метод н програм учитеља био је, као што се приметило, обусловљен учебницима, које су ученицн при себи имали. Тегакоћа у предавању рускога језика без сумње била је велика. Недостатак праве руске граматике, удешеве за Србе и написане на српском језику, учвтељ је био приморан да попуни диктирањем граматичких правила и Форми мењања речи, што је, сигурно, одузело много времена учитељу; а и ова оскудица могла га је лишити оне бодрости духа, која не само подржава, већ и усиљава предавача у труду његовом онда, кад он има на расположењу сва срества и учила за предавање. II У Богословији сам присуствовао на испиту из рускога језика у сва четири разреда. У IV, III и II разреду преводили су ученици с рускога језика на српски из Ђ Руске Читанке * г. Јакова Павловића. У време превођења тражио је почешће проФесор од ученика даграматички анализпрају. Не гледајући на то, што у читанци има — после сваког одломка кратак речник, ипак су ученици потешко давали одговора о облицима речи. Ово је потпуно појмљиво, кад се сетимо онога, што смо мало више рекли односно немања руске практичне граматике за Србе у српској школској литератури. У II разреду Богословије испит је ишао у неколико у другом правцу; а то, можда, с тога, што је у том разреду предавало друго лице по својој методи. — Ученици су у овом разреду мењали имена и глаголе често врло правилно; писали су на табли руске реченице и преводили их на српски; преводили су усмено задате реченице са српскога језика на руски и обратно, и, најзад, произносили су на памет басне-Крилова и нреводили пх на српски језие . — Ученици у овом разреду нису имали никакве руске хрестоматије (читанке), и услед тога може се само предноставити, с каквим се тешкоћама проФесор борио, док је, диктирајући граматичка правила и одломке из руских списа, упознао своје ученике с оним што знају. Колико је услед тога времена и снаге утрошено од стране учитеља и ученика само за то, да би имали у рукама руски текст за читање, то сваки може појмити! — Судећи по успеху, којп су ученици у овом разреду показали, може се с непоколебљивом ноузданошћу веровати, да ће они моћи после три године, које још имају да проведу у Богословији, изнетп потпуно знање из рускога језика.По моме мњењу налазим, да би од велике користи било, кад би се последње године—у IV разреду— с 1—2 часа недељно предавала руска духовна књижевпост, која има и суввше важности за православне Славене балканскога полуотока, а нарочито, кад би

се читали умни производи знаменитих проноведника и писаца руске цркве. — Познавање руске духовне литературе допринело би будућим пастирима српским много богословскога знања, које би развило њихову умну моћ, и дало им свестрани и правилнији поглед на ствари, а тим самим значајно би се узвисили у очима српског народа, којп је (народ) сама природа истакла, да се бори противу католичких тежења и навала са запада. Уопште се може рећи, да би требало да се обрати већа пажња ученнка, расадника српског свештенства, на књижевни рад рускога свештенства, и да им се покаже оружје с којим се и сами могу борити противу језуитизма, распрострањавајућег се и укорењавајућег се у Босни. III У Ђишој Женској Школи испити су држани из рускога језика два дана. 12-ог .Туна испитивапе су ученице из три старија разреда, а 13-ог вз два млађа. Учитељка је давала ученицама из старијих разреда усмена питања, и оне су целе реченице преводиле са српскога језика на руски и обратно. За тим, оне су дату реченицу на српском језику преводиле на руски и одма писале на табли руским правописом и то врло иравилно. Написане реченице анализирале су граматички, и сваку реч понаособ преводиле су на српски, а на захтев и мењале су. Неке су ученице одговарале потпуно јасно и појмљиво, а што ме је зачудило, изговарале су речи с потнуно правилним руским акцентом и правилним произношењем неких руских звукова, које тешко изговарају и они Срби, који су у Русији живели. Осим тога, ученице су знале и читале на памет неке омање песме и басне, које су и објашњавале. — А за читање нису ни оне имале никаквих књига. С тога је учитељка била принуђена, да у течају године диктира ученицама граматична правила и примере запревод. •—У млађим разредима испитје ишао таквим истим поредком и правцем, само с краћим програмом. Неколико ученица из тих разреда имале су у рукама књиге „Родное Слово*. IV На основу горе наведенога сматрам за дужност, да изведем општи резултат и да искажем неколико својих примедаба, на име: 1, Учитељи свију поменутих завода сасма се разликују у методи при преводу с рускога језика на српски. Тако, нпр. неки траже, да се преводи буквално, држећи се строго самога текста; други — на против дозвољавају и шта више траже од ученика, да нреводе по смислу и духу српскога језика, заборављајућн да на тај начин могу остати многи рускн