Просветни гласник

135

18*

испаза вепреведенв а савршеао непојмљнви. Човек изучавајући туђ језик лора да тежи, те да сазна и особинетогајезика; он мора—тако рећи -да се свикне к њему, те да бн могао издадека да опази његове одличне црте, које га оддикују од других језика, —његов идиотизам. Гуски језик—сродан и врдо близак к сриском језику—има такође многе своје особине и у граматичком и стилистичком одношају, које характеришу и саму руску мисао, и које се олако не могу да преведу на туђе језике. —На овим особинама рускога језика, дужни су учитељи да при предавању заустављају своје ученике, и да их с њима упознају, преводећи најире текст од речи до речи, на онда треба да нађе сличан исказ онога језика на који преводи, те да истим објасни прави смпсао. У сродним и врло блиским по корену исклопу речи језицпма често се дешава, да једна иста реч има различни појам, различпо заачење и употребљасање. Ево због чега је нужно да се ученици најпре упознају с правим значењем сваке понаособ речп при читању самога текста! После објашњења и појимања разлике ове или оне речи, наставник може показати прави смисао текста како оншти, тако и посебни, па тек ондаможе превести целу реченпцу, држећа се строго текста, па ма у неколико то било и на штету свога језика. Кад се све ово прегходно учини, онда, најзад може се нриступити преводу друге врсте, тј. слободноме, држећи се строго правнла и чистоте онога језика на који преводи — а у овом случају српскога језика. —С тога би, по моме мњењу, предавачи добро учинили, кад бп но двапут преводили с рускога на српски: први пут тачно, па ма на штету правилности језика срнског; други пут — чистим преводом, који би задовољавао захтеве српскога стила. 2, Знанственост је руске граматике у свима за&одима уопште слаба. Шта више примећава се незнање обичних граматичких Форама, н. пр. свуда, готово, чине погрешке у разлпковању асига^. п аМаГ. у придевима женскога рода. Узрок је томе то, што у Србпји нема руске граматике потпуно удешене за Србе и и написане на српском језику. Због овога су учитељи рускога језика били принуђени, да троше време и снагу своју мнох'0 више, него што би иначе требало, на преписивање руске граматике и руских за читање и цревод одломака. С тога би ваљало иотпомоћи сваки нокушај, који они чине у намери, да номогну овако битној оскудици у српској школској литератури. 3, У старијвм разредима, кад се већ ученици добро упознају са етимологпјом, нужно је обраћати

њихову пажњу на склоп речи, тј. при анализирању треба их упознати са основом ове или оне речи; суФиксом п Флексијом; треба им указати на промену основнога и Флексионог склопа; а то би врлокорисно било и за основно изучавање српскога језика, чинећи све то исто са речима српским, које овима одговарају. Јер на тај начин може се доћи најлакше до познавања измена, које су оба језика претрпила у њиховом хпљадугодишњем одвојеном животу. И 4, На испитима из руског језика, у свима поменутим заводима, приметио сам велику оскудицу У руским књигама за читање. Тако : у Учитељској школи само су ученици из старијих разреда имали „Д4тскш мЈрЂ*— Ушиискога; а млађи—нису имали никаквих руских књига. — У Богословпји су ученици старија три разреда користили се читанком нроте Павловића, која је — као што сам он признаје — састављена специјално за II разред; а ученици I разреда нису имали књига, већ им је проФесор диктирао одломке из хрестоматије Филонова. — У Вишој Женској Школи имале су неке ученице „Родное Слово," које би се могло употребити само у основним школама за малу децу; а никако за одрасле, а још мање за зреле младиће. Мени се чини, да бп ову празпипу и оскудицу могла попунити „Руска Чнтанка," коју сам ја недавно саставио и на свет издао. Но међу тим и она не може бити потпуно удесна за све ученике; јер сам је на брзу руку саставио у цељи, да што пре дам у руке мојим ученицнма на Великој Школи једну руску књигу, која је састављена из одломака разних списа чувених и образованих руских писаца. У српској школској литератури опажа се велики недостатак у руским читанкама — хрестоматпјама, које би биле специјално ааписане за Србе с граматичким и лексичким тумачењем, с речником и т. д. С правом очекујемо, да овај недостатак у школској литератури попуне учитељи рускога језика у Београду. — А за сада — за прво време — нужно је да се тај недостатак попуни руским хрестоматијама, које треба што пре набавити, и то разнога садржаја одговарајући характеру завода и узрасту и спреми ученика. Уверавајући Вас, Господине Министре," и т. д.