Просветни гласник

136

VI ИЗВЕШТА Ј г- ј1а-штровиб.а, г1рофесора рагујевачке римназије, од ц. ју«ла 1879. године

„Оба завода, у Свилајинду п ПараКину, како с бројем ученика, тако и дисциилином, потпуно задовољавају. Смештај и намештај, научне збирке и леп избор осталих насгавних срестава — као и њнн поредак, не оставља боље желети. Правац нредавања и постигнути уснех, одговара времену и просветном значају завода. У свилајиначкој гимназијској реалци, било је у оба разреда женских ученица.—0 њином учењу у овим заводима, може се рећи, да је неоспорна носебна корист успеха за сваку, нарочито за оне, које своје васпитање научно неће даље продужавата — а то је чешће; — од преке је нотребе за оне, које би свршетком свију гимназијских разреда, образовале се стручно у којем вишем Факултету, што није немогућно; али, какоје обична иобуда ових ученица, да ностану по томе учитељке у основним школама и како их на то храбри закон, по коме, свршетком IV гимн. разреда, могу прећи у V р. више женске школе, то, да би њино дотадашње учење у гимназији, армонисало са захтевима учитељске стручности, требало би у вишој гкенској школи, која им ту стручност даје, у колико је необходно, распоредпти предмете према гимназијским, тако, да тек за V р. остану они нредмети, који учитељкину стручност довршују. — Једино тим начином, постигле би женскиње у овим заводима све по њих могућне користи. У грађанству целога округа, веома се цени важност средњих школа. Важност истих постала им је виднија приликом испита, којима се грађанство, похФалном присутношћу и знатним бројем одазвало.

Од коликог су утицаја ове школе, сведоче најјасније неодољиве препоруке и молбе дотичних општпнскнх преставника, да се и даљи разреди поступно заводе. Али најсветлији доказ њнхова патриоства и свести, јесте заиста она гоговост, којом се нуде, да у садањим државним приликама, о које бп, због неодклонимости пречих издатака, могла њина жеља запети, сами колико је и докле је и кад би било потребно, помогну у издржавању III р. у Свилајинцу и II р. у Параћину. Из обзира на племените жртве, којима су се обе општине одазвале издржању ових завода до сад — и на готовост даље помоћи за даље разреде, као услов да им се може жеља остварити; — из обзпра на нитомост и насељеност околине и на будућност, која све већим развигком трговине и привреде, овнм варошима предстоји, њихов захтев у погледу школа потпуно је оправдан — и с обзиром на обвезу, коју општине изјављују и по којој би радо половину издатака на себе примиле, сматрам за најмилију дужност мога позива, да у овоме извештају ту жељу изјавим, и уверен о важности остварења исге, понизно предложим г, Министру: да се још ове године отвори у Свилајинцу III а у Параћину II р. гимназијске реалке. Сем видне веће просветне користи и државнога угледа, тим ће се задовољпти потреба и жеља двеју вароши и околине, које у привржености и домољубном одушевљењу, у просветној и свакој грађанској врлини, никојем крају Србије не усгупају."

ИЗВЕШТАЈИ Г. Г. МИНИСТАРС^ИХ ИЗАСЛАНИ^А о годишњим испитима у основним школама за 1879, школску годину

VII ИЗБЕШТАЈ у. јђуре ј^озарца, директора ЈЛ а БАЧКЕ ЈЧИЖЕ ј^имназије, од 5. ј 1 у<ла 1879. године

,,Госиодину министру иросвете и црив. иослова. Сагласно наредби Вашој од 18. Јуна о. г. Вр. 2716., походио сам основне мушке и женске школе у вароши Шапцу. Поступивши у свему онако како је гласило Ваше настављење, имам част овим поднети Вам извештај.

Пропитивао сам у свима школама ученике по свима предметима, п трудио сам се да провидим из одговора њихових, да ли им је предавано по распореду предмета прописаном 17. Септембра 1871. год. Бр. 4438., а да бих се уверио и о начину предавања, давао сам и наставницима да пропитују. Са задовољ-