Просветни гласник

200

после поменути) биће та, што су му велика писана слова сунише циФрасга, неправилна и лоша. За првим издањем долази друго, за другим четврто, а треће је најлошије. У њему су слова с таЕим гаиљцима, да се човек мора чудити: откуд наде у део баш оваким нагрдама, да стварају прве нредставе срнских тако лепих слова, и да оне започињу сриску писменост. Интересантно ће бити да споменем и ово: у сва три доцнија издања стоји испод „ћупе а : ићићу, доћићу , (заједно), двв у првоме стоји као што ваља: ићи ћу, доћи ћу, (одвојено). Што су неке слике из првога издања у осталима замењене с другима, то је као учињено с правом и разлогом. Оад ћемо да кажемо, гата би се јога аожелело од нашега буквара, па-заиста да буде потцунце једно савргаенство и мустра-књига за децу и за почетак читања. Вило би нам много лакгае да за опновицу узмемо прво издање као најбоље. Но за то што је давнашње, гато га вигае нема, а што је носледње свакоме при руци, ми ћемо узети ово последње. Прво бисмо му пожелели и рукописна и гатампана слова она онако дивна и правилна из првог издања; оне јасне и укусне слике, па и ону јачу и чистију артију. Друго, да се исправе све гатампарске погрешке, да их буде много мање, (ако није могуће ни мало'). Из своје шестогодигање практике потврдили бисмо: да је много мања погрешка изоставити одраслим људима читаву реч, а мало вишој читалачкој публици и читаву мисао , но овде у буквару, малој деци, једно слово. Не само што се она доводе у муку и забуну силним погрешкама, но се ту ставља на коцку и ауторитет књигин, и оног ко је пише. Треће. Жесто оних основних црта напред, или поред њих, ваљало би ставити више простијих и јаснијих слмка и црт-а, каких за црташе, јер пре писања, деца најбоље „ослободе" и извеште руку у цртању; а то и воле.

Четврто. Да се и велика слова израде по правилима нашега краснописа и правописа, без излиганих завијутака и циФрања с једне, а без грубе неотесаности и простоте с друге стране. Пето. Да (у ирвом делу) поред оних писаних редова буде јога вигае речи и реченица, по не;'де и цела једна страна , а каткад и читава прича е рукоиисним словима. У њему има много материјала са штампаним словима, а врло мало с рукопиеним. Штампана материјала има свуд, а рукописнога, особито краскоииснога, нема нигде. Деца данас немају ни „прегледалица" никаких за краснопис, за то је он у буквару иреко иотребан. Шесто. Л.епше и згодкије 6 :1 било, да се удеси тако, да свака слика с оним, што јој припада, дође на једну страну, тако, да буде онолико страна, колико има слика и слова. Сад је врло неудесно, и незгодно за преглед и пр^вртање. Оадањи материјал кога слова који претиче , могао би се са свим изоставити или ситније отштампати (само да не прелази на другу — тућу сграну 2 ). И садањи, овако утрпан и збијен материјал захвата само 27 страна, а онако би 30. 0 тим свргаујемо примедбе о нрвом делу. Сад прелазимо на други део. Колико смо у опште с првим делом били задовољни, толико ћемо с другим делом бити незадовољнији. Он је у свима издањима готово свуда једнак и свуда неудеса.н. И толико је неудесан. да бисмо га ми са свим изоотавили, па из основа обрадили. Но како би то дуго и дуго било да се ми овом приликом упустимо у излагање : како да се преради и удеси овај други део, и пошто је то посао нарочите израде, то нам не остаје ништа друго, него опет редом да узмемо лист по лист, члан по члан, па да кажемо шта му ваља а гата не ваља, а најпосле да кажемо јога неш го у опште. „Имена мушка" и „женска," све „Мушке речи," „Женске речи," „Средње речи," и „Придеве," ваљало би просто изоставити. Јер задавати деци неке загонетке у читању пре но гато су и научила да читају, то значи просто отежавати чи-

1 Кад у толиким књигама г. М. Ђ. Милићевића може да се нађе тек ретко кој а штампарска погрешка , онда зашто не би могло бити а у једиој малој школској књизи не буде ни једне?,/ 2 Код слике «црква» у једном издању није могао цео материјал да стане на тој страни, нејго су два — три реда пренета на предњу страну, те тако деца имају да читају речи «зец,» «сеци,» опеци,)); итд. пре но што науче слово «ф>.