Просветни гласник

НАШ БУКВАР

У ОСНОБНОЈ ШКОЛИ

Ако је иетина, да основна школа заиочиње евако образовање појединаца и масе, онда је и то иетина, да буквар заночиње основну школу. Ако је истина да је сваки заночетак тежак , онда је истина да су и ова два започетка : основна школа и буквар мучна и тешка, Ако је истина да од запопетка у опште зависи у многоме и даљи напредак и евршетак какога поела , онда ће много истине бити и у томе кад се рекне, да од буквара и основне школе зависи много добро и зло у даљем школовању и животу појединаца и делине. Како заснујеш, онако ћеш и ткати. , Како затемељиш, онако ћеш и доградити. Буквар — то је арва књига која се да човеку да је чита. Не, то је више од књиге; то је кључ, што отвара све друге књиге. И са свим је погрешно мислити, да је она малена и незнатна, да „не вреди,* да „не заслужује пажње и говора," итд. Њена је садржина истина малена и незнатна. Она не казује законе економске; она не износи знање природних наука; она не ређа начине друштвенога уређења. Она скоро нема садржине; али у толико више јој је вредност у форми и облику. Кад се има на уму доскорашња метода срицања: „аз," „буки," „вједи," и тако даље, и онај мученик дечији у коме је само било записано а, 6, в, ; кад се узме на ум, каки су нам и остали предмети у оеновно.ј школи још и данае: онда за-иста можемо рећи, да је наш буквар једно еавршенство, један модел, једна мустра, најсавршенија књига данас у основној школи, е којим се ни једна друга не може поредити (сем две читанке, к °је јој близу етоје). Ни једну књигу у основној школи немамо са сликама , буквар је са сликама; ни једна (сем оне две) није израђена по некој методи и олакшици, он јеете. С тога ее и ни једној другој књизи деца толико не радују као њему, и ни једну другу књигу не воле толико колико њега. Кратко да кажем : он је таки, да су многа деца од 4—5 година, пре школе, од миле шале У игри са „шарцем" и луткама научила основице

читању. К коњ. м....мачка, ж....жаба, з....змија. ђ---ђак ; то су таке лакоће, за које је снособно већ и оно дете, које само уме језиком да и^говара ове гласове и очима да види ону шару, слово, код оне велике шаре , слике, која за њега толико вреди, колико и живо створење. Но нама није главно да га хвалимо овде. Што јесте за хвалу, то му треба признати, јер то иравда тражи. Што није за хвалу, то му треба казати за поправку, јер то наиредак тражи. Поред евих својих оеновних врлина, он има неколико својих значајних мана. У интерееу његовом, у интересу школином, у интересу дечијем , у интересу оиштем , ми смо намерни да га претресемо до ситница, и да изнееемо све његове мане и непотпуности. * Пред нама су четири издања његова (а биће их чини нам се и више). Ми ћемо узети само ова четири, и узећемо их но реду издавања како их ми памтимо, јер на. њима нити стоји које је издање, нити стоји које је године које издање штампано. Сва еу издања различна. Свакоме биемо имали редом да замерамо. Но за то што би то било дуго, и што би се многе замерке једнога издања понављале и у осталима, ми ћемо казати главну разлику измећу свих, па ћемо онда узети једно, и то ово последње, па ћемо му изнети све мане. По каквоћи уоиште ирво је издање најбоље. У њему су најлепша писана слова. У њему су најјаснија и штампана слова. У њему су нисани редови израђени потнуно по правилима нашега краснопиеа и правописа, и тако су дивни да их је милина гледати. У њему еу и слике најчистије, и артија најукуснија, и материјала има највише. У њему има и штампарских погрешака најмање. И најпосле, у њему је, на крају, „кратко упуство за предавање буквара," које је још и данас великој већини учитеља преко потребно. И једина његова мана, (у колико се њега не тичу оне које ћемо