Просветни гласник

198

што се почну шкоде. Ако родитељи или стараоци не би кмета у означеном року известили, онда ће кмет сам уписати дете у јавну општинску шкоду и известиће о том родитеље. Тако се, као што се види, родитељима стављају на избор три начина васпитања — васпитаае домаће, васпитање у општинској и васпитање у приватној шкоди. Ево како се то васпитање надзирава. Очевидно је, да се домаће васиитање не може надзиравати; никакав шкодски инспектор нема права удазнти у приватие куће, испитивати у њима децу и разматрати њихове задатке и књиге. Ади преддог ипак иоставља, да ваља надзиравати ресултате , који се иостизавају домаћим образовањем; за то иаређује, да се дете које се код куће васиита, сваке године изводи нред исиитну комисију, која је дужна увериги се да родитељи доиста дају деци иотребну наставу. Ако се на том годишњем испиту покаже добар ресудтат, то се детету до 12 година издаје о гоме сведочанство. Ади ако се кроз прве две годипе покаже, да родитељи нису одговориди својој обавези, то јесг да ови своју децу у самој ствари не васнитају, иди да их нису у стању васпитати, онда се дишавају нрава да своју децу сами код куће васпитавају и одмах кроз недељу дана дужни су изјавити кмету, у коју су шкоду наумни иосдати своју децу. Ако отац и тада своју дужнос! не изврши, он се прогдашава за кривца и иозива се иред општински суд. Што се тиче похођења нриватних шкода и наставе у њима, преддог проаисује ова правида. Недељу дана нре него ш го ће се отпочеги шкодски носдови, директор нриватне шкоде добије од кмета списак деце, која треба да походе његову шкоду. Директор шкоде дужан је да сваког месеца саопштава имена оннх ученика који шкоду нису походиди, вазначивши кодико је иута који ученик изостао и како се за који изостанак онравдао. Та онравдања дужна је размотрити шкодска онштинска комисија. Ако комисија нађе, да је ученик у месецу дана три иута изостао од школе без икаквих довољних узрока, она зове оца ка кмету на изјашњење, па ако се изјашаењем не оправда, име му се веша на удаску у општинску кућу с означењем узрока за што је то учињено. А ако се опази да и после тога његово дете неуредно школу ноходи, он се призива пред општински суд, и бива кажњен. Школски надзорници имају право да походе ириватне школе, да чине питања ученицима, па ако би се

показадо, да предавање у каквој приватној шкоди није какотреба, школска оиштинска комисија има право да потчини ученике те шводе оним истим правидимакоја су нрописана за децу која буду задржана да се васпитају у роднтељској кућн. Што се гиче самога уређења опшгинских шкода, у предлогу налазимо ове одредбе. У којој год општипи има впше од 2500 становника, дужна је установити Дсчију школу (есо1е епГапИпе или 8а11е (ГазПе), а, иаравно, то није забрањено ни мањии општинама. Основау школу мора имати свлка онштина. У којој оиштини има више од 500 становника, она је дужна дх има барем јел,ну основну школу за мушкарце и за девојчице. Више основне школе морају се нодићи у сваком срезу у оној опшгини, коју за то одреди срески савет. У дечијим школама,у основним школама задевојчице и у мешовитим за оба пода шиолама, постављају се учитељке. У осповним мушким школама донушта се, да и учитељке могу предавати сноредне предмете, али само онда, ако су род директору школе. Учигељем у основној школи може бвти сваки Француз, који је добио нотребно сведочанство. Учитељ мора имати барем 18 а учитељка барем 17 година. Учитељи се деле на учитеље обичних и на учитеље ваших основних шкода; и према томе имају и догичне испите да положе. Учитељ, који има потребно сведочавство, не моа^е одмах ностати учитељем, него је дужан да две године врши дужносг, и утврђује се у свом подожају само ако посведочи да има неонходна педагошка својства. Учитељ не сме радиги никакавдруги посао осим учитељства; цело његово време треба да припада само шкоди. Плате имају Француски учигељи од 800 до 2200 динара, и по плати се не гради у предлогу никаква разлика међу учитељима и учптељкама, докде, међу тим, по досадашњем закону учитељка у истој школи има мању плату. Што се тиче расхода на издржање основних школа и на пдату учитеља, го предлог мења садашњу систему, по којој се буџет основних школа саставља из веома различиих доходака Преддог оставља онштинама само подизање и издржавање шкоде, а плату учитељску ставља у буџет државни. За то ће се у напредак сви прирези и придози, које су општински и срески зборови збиради на шкод^, предавати у државну касу. (Журнал Мин. нар. просв. Мартг 1880, стр. 60—79.)