Просветни гласник

уводе неке измене у распореду посдова који се врше у вима. Основне школе се деле на, 1, чуваонице или школе за ситну децу (8а11е8 сРавЛе) и 2 : на араве основне школе (есо1ез рпта1ге1§ ргоргетеп4; <1Л :е8). И преддог задржава ту деобу само ш го за заИез ^азИе преддаже име есо1ез еп(апИпеа — дечије школе, налазећи да је тако згодније. У ту дечију школу (школу за ситну децу) примају се деца од 2 до 7 година. У њој су ови наставни предмети: 1. настава морална (јш^гисНоп тога1е);2 читање и иисање слова и бројева; 3 очигледна. настава; 4. елементи певања и гимнастика. У ираве основне школе иду деца од 6 до 13 година. У њој су ови наставни предмети: 1. грађанска и морална настава (1П81;гис1лоп тога1е е<; стцие); 2. читање и писање; 3. Француски језик и писмени састави; 4. геограФија, особито Француска; 5. историја особито Француска; 6. неки општи појмови о нраву и народној економији; 7. основи јестаственице, природних и матемагичких наука, и примена њихова у земљоделству , хигијени , радиности; за тим ручни радови и употреба алата из главних заната; 8. цртање, моделовање и музика; 9. гимиастика 10. војничка вежбања за мушкарце, а ручни послови за девојчице. Сви су ти предмети обавезни, а само се у школама неколико пограничних департамената уводи и страни језик као необавезни предмет. По духу новога закона моралној се настави даје мало већи простор. Предлог напомиње, да се предавање тога предмета не сме ограничити само на голо излагање наравствееих истина и на практичку примену њихову, него да ваља изводити и посебне исгоричке нацрте па прелазиги и сувремену историју са наравственог гледишта. Ваља, говори Пол Бер, да љубав спрам Француске не буде детету гола апстрактна Формула, коју ће оно научити на памет као религиозни догмат, него да дете ухвати, колико је могућно, и разлоге те љубави, да појми њезину величину н неопходне њене последице. Јер ако грађанин љуби, па зна и за што љуби, опда ће се тек научити да сав савцит прииада отачаству и да искрено врши грађанске дужности, да брани отачаство и да чврсто верује у начела силом којих је он сам слободан човек и грађанин. Таким ће се начином постићи у истини потпуно народно васпитање. Што се тиче предавања историје, о њему се у предлогу ово говори: предавање одште историје не треба да памет дечијутерети именима краљева, хронологијом битака, традиционалним причама и анегдотама; оно ваља да по могућству деци каже развитак човечанства и стање његово у различита вречена. Историју француеку треба предавати тако, да из ње деца познаду кроз каква је страдања и крваве преврате

народ Француски постао такав какав је, како ли је задобио грађанску и религиозну слободу. Из историје француске ваља да чују деца, какве је велике и корисне људе родила Француска; какве су великодушне идеје, које она представља међу народима. Из ње ваља Француз још мален да научи ценити оне који су били велики, а поштовати оне којц су страдали за напредак и истину, како би још из малена задобио љубав наспрам садашњега друштвенога стања, те да би временом и сам са своје стране порадпо да се то друштвено стање и сачува и усаврши. Историја треба да у срцима малих суграђана узбуђује оданост наспрам службе отачаству и слободи. Мало више смо видели да у нрограм основне школе улазе основе јесгаственице и наука физичких и математичких с применом на земљорадњу н радиност. Осим тога у тим ће се школама деца обучавати употреби алата из главнијих заната. То је учињено за то, да предавање тих наука не би добило чисто теоретичка карактер, већ да би у њему главни нравац давала примена; а да би исто предавање доносило и непосредну корист, нотреба је да дечак сам научи како се рукује најглавнијим занатлијским алатима. Из те наставе очевује се тројака корист. Прво — корист Физичка, јер така вежбања, као што су вежбања длетом, чекићем, тестером, развијају дечака физички, и тиме попуњују гимнастику, а осим тога, он тече окретност у рукама која никад наје на одмег; друго — корист умствена, јер хиљаде оних ситних тегоба на које се наилази у занатлијском раду , навикнуће га на иажњу и на размишљање; на нослетку, трећа је корист тако рећи социјална. Учећи се занатима дечак ће својим властитим искуством оцениги и појмити она неопходна својства, која ваља да има човек који хоће да ради с уснехом и да ностане ваљан занатлија, и за то, ако га некад судба попне и на највиша места, неће с висине гледати на суграђане који живе трудом руку својих. У вишим осаовним школама течај ће трајати две до три године. Те су школе намењене или теореТичком образовању, које ваља да попуни оно што је прибављено у правим народним школама, или им је задатак проФеснона ^на настава. Да би се обавезна настава вршила и да би деца редовно ишла у школу, предлог поставља ова правила. Сваке године кмет ће са школском општинском комисијом саставити списак свеколике деце која живе у његовој општини, а имају 6—13 година, и запитаће родитеље какво су васпитање наумни они да даду својој деци, то јест, јесу ли намислили да их васпитавају код куће, или ће их слати у јавне или приватне школе. Родитељи или стараоци дужни су да известе кмета о својој одлуци две недеље пре него