Просветни гласник

0 НЕБЕСНИМ ТЕЛИМА 227

мрачењу сунца — остала јара и светлоћа мало засени, но сад, са усавршеним догледним справама могу се оне у свако доба видети. Ја вам рекох да је сунце по телесној садржини: милиоп и неколико стотина хиљада иута веће од земље. Рачуну вични астрономи, који и из даљине, по њима познатим начинима, рачунају величину — па шта више и тежину (густину) тела — веле да је ова једна румена буктин.а тако велика, да сва ова наша земља, оволика колика је, у такву једну буктиау бачена била би као угљен бачен у пламен кућне — добре — ватре ! Сад можете судити о величини и величанствености свега што је на сунцу ! Што пак највише удивљава човека јесге то, да сунце, поред своје ненадмашиме сјајности и светлоће — има ипак савршено мрачних, неосветљених, црних места. Та се места зову иеге сунчеве. Не на једном, но на много места, по еунцу, има тих црних места или иега. Њих има више ближе око „врхова" — (полова) — сунца, но по његовој испупчености — (екватору). — По тим пегама умотрено је да се и сунце — у месту — обрне и то за неких двадесет и иет дана) јер после толико дана повраћају се исте пеге, на исто месго. Но свака пега не траје вечито. Оне се мењају. Па некад их има више, некад мање. Углавном је ухваћен рачун, да у времену од 11 година понавља се највећа множина пега (максимум), т. ј. рецимо сад их има доста, па их нестаје (али не са свим) за 11 год. После тог времена опет их има много. Некад се овај број година и поремети, те највећа множина пега буде кад и пре, кад и нешто после од 11 год. Што више има бележака из старих времена да је неких година (536, 626, 733, 1091, 1206, после Христа) примећена јака ослабелост сунчане светлоће, т. ј. да сунце тих година није сијало како обично. Места, где год има тих мрачних иега , она не сијају, она су мрачна, несветлећа. И ако се тих пега умножи: сунце мање сија и светли.

Но шта су то пеге? Овом приликом да кажемо и шта је и какво је сунце у целини у својој унутрашњости. Оно се сматра као једна ирегрдна телесина, која је сва огњена, растоил>ено-житка, врела, усијана. Сем саме сунчеве кугле, језгра које је усијано, врело и жарко, — има око сунца, овако као ово што је ваздух око земље једна огњена атмосфера, која светли. Ето тако је сунце изнутра и споља! У тој огњеној атмосвери, у пламену, порађају се оне сјано-беле и црвене буктиње. Језгро сунчево, као и свака врела ствар хлади се непрестано. Кад се охлади велики део, он се стврдне, очврсне, као оно санта на води, — изгуби светлоћу, плови по сунцу и мрачно је ту где тај олађени део — као санта на води плива. То су сунчеве иеге. Но огањ сунца је јак те стопи и савлада ове санте и шлакње; оне се опет претопе, нестане их и — онда је пега на сунцу мање. Умноже ли се санте, шлакње, умножавају се и пеге. Што пак то умножавање и опадање пега бива прилично од 11 до 11 година, то вам не умем рећи. Још нешто да вам напоменем: од чега је сунце. Сунце је састављено из истих делова (стихија) из каквих је и наша земља. Мало ће њих поклонити вере овоме, питајући : а ко је био на сунцу те да зна од чега је оно ? Ја се не могу упуштати у опис једног посла, које се зове сиектрална анализа, но ћу вам само рећи : да сада имају справе, на које се може свако тело, које само светли, ма и из даљине, разгледати и по неким знацима, бојадисаним цртама, може се закључити, чега има на томе телу а аоименце у његовом светлећем иламену. Жега је пак на сунцу таква, да се све тамо истоиљено, у жару и светлоћи налази, с тога се и неварљиво може да примети, чега тамо у пламену има кроз справе. које напоменух. (НАСТАВИЋЕ СЕ)