Просветни гласник

226

0 НЕБЕСНИ

М Т Е Л И М А

— онда је дан; а кад оно „г&Џ"— онда дође ноћ. И — осем свега тога, свиколики људски учевни и неучевни нарагатаји — до пре 337 година веровали су јога и у то да се сунце око земље обрЛе, — то, гато и ми сад привидно видимо, али обратно верујеио: да се земља са врло велинож журњом око сунца обрће. У свом учевном и гаколском свету ова је мисао преовладала; и ми се ни уколико нећемо упугатати у то да противно као доказујемо. Напомињемо само то, да је човегс, који је први израчунао (јер се астрономске ствари већином рачунају вигае но гато се гледају — за то су и тачније !) по својој народности не Немац, Француз, Италијан или Енглез — но Словенин, а поименце Пољак, именом Никола Коаерник (рођен 1473 | 1543). Од како су усавршене догледне сираве, — од како су друге науке боље усавргаене, од како ј е вигае оних људи , који се — без предрасуда баве изучавањем Сунца, ми много више знамо о Сунцу, но гато су н. пр. људи у време рођења Христова знали. Па какво је то сунце — и гата има на њему! Но прво нгго о даљини и величини сунца. Вемља је кад даље (лети) кад ближе (зими) сунцу. У средњу руку израчуњено је да је земља удаљен а од сунца неихто иреко двадесет милиона географ. миља (миљу ваља рачунати до 7.500 метара). А гато се величине сунца тиче, то је прорачуњено да се милион и неколико стотина хиљада оволиких земаља колика је ова нагаа земља, у једну куглу згрува, онда би се тек иостигла величина сунца. Толико је ето сунце, које ми, због даљине^ никад не виђамо да је веће од каквог обичног тањира! — Знамо : од сунца нам долази светлост. И светлост је негато, гато потребује времена те да стигне. од тела које светли, до тела, које се осветљава. Светлоет пролеће за секунд више од 40.000 миља просторије. Док нама — јутру први зраци стигну од сунца до нас, ваља да про1)е око неких осам минута. С тога — кад не би било других неких узрока, који се зову „ломљење зракова кроз ваздух" — због којих ми сунце виђамо раније но гато би по рачуну требало ми сунце не би, иосле изласка његовог, могли да видимо јога за читавих осам минута : јер само се

тада предмет види, кад од њега пристигну зраци у наше око. Шта су приметили на сунцу они, који су помоћу увеличавајућих справа гледали на сунце ? Сунце изгл 'да, као каква велика, округла, бело сјајна, бљегатећа, светла буктиња,. Сво сунце гори као да је по њему неко огњено море. По повргаини његовој ваљају се грдни пламенови, који на далеко гаал^у своју светлост и топлоту — па и нама овде на земљи, коју топлоту ми, при свој прегрдној даљипи лепо осећамо, и њој за много што шта имамо да заблагодаримо, по најпре за дане, за лето, и за све гато нам лето доноси Страгана би била судба нагаа без сунца ! Па ипак, има учених људи, који са свом збиљом — да им веровати морамо — потвр1>ују, да ће доћи време кад ће се погасити огњеви на сунцу, кад ће престати сви извори топлоте и светлости, кад ће сунце бити хладно и пусга прегрдна кугла, која ће лебдити у васиони, и сви они живи створови, који живе од његове зрачне помоћи, — биће једном остављени у једној дугој ноћи, која им неће донетијутра Но ми, и многи што ће се рађати после нас, не треба дуго да стрепимо од свега тога. Један је израчунао да ће такве околности насгупити од прилике после седамнаест милиона година! Времена, како видите , досга и предоста, да се наживимо и преживимо! Но сунце није на својој повргаини онако једнообразно, како га нагае очи за који тренутак смогрити могу. Није сунце сјајно како ми видимо и мислимо чисто, без икакве иеге, и другог чега. Троје би импли на сунцу да приметимо, кад би га помоћу удесних справа којим се астрономи служе, посматрали. Има места на "сунцу, која се мимо обичну светлоћу његову, у већој мери светле и букте. То су сунчеве буктиње, које су покретљиве, сјајне као и остали белосјајни нламенови. Даље, поред ових пламених — белих — буктиња има на сунцу и румених као крв црвених иламенова. За разлику од оних — мало час поменутих — белих буктиња, ове се друге, румене зову иротуберанце. Пре су ове крваве буктиње ^огле бити примећене само онда, кад се— при по-