Просветни гласник

0 НЕБЕСНИМ ТЕЛИМА

225

у то да сваки човек има своју звезду, који перадо гатају по звездама о судби људи и народа; алп, који су се уверили да се људи пмају чему паучитп пз звезда, из тога света, који озго на нас пепрестано гледа и „трепти," а никада гласа од себе не даје. Ти л,уди зову се а строиоми или звездари, а наука њихова зопе се асгрономија. И кад ми у пријатним летН)Им — ајош више у ведрим зимн>им — ноћима пи један поглед пс управљамо к небу, но ее предајемо миру и покоју, — онда тамо у дплеком евету седи — и ако не много н.их — по неки учен човек и са својим дал.овидим снравама (дурбинима и телескопима) прозире нрострапа небеса, до зиезда, које су за наше ненаоружане очи и невидљиве. Они ту иробав.мју свој живот, прибирајући научну тековину, а од делашности њихове — а за потврду истинитости њиховога рада — допре и до нас амо по нека вест о помрачењу сунца или месеца; о појави какве необичне звезде, и ми смо се већ толико навикли на ове мирне освајаче небесних покрајина, да им без сваког зазора верујемо кад ушчитамо да ће бити помрачење сунца или меееца, — не ироиугатајући у исто време и прилику да у дела ових људи посумњамо, не хотећи веровати у узроке, које нам они казују да због њих бива помрачење; но опет износимо тенсије да угледамо неке аждаје које „одгризају" од сунца део но део; јер, и знајући да се супце помрчава, ми ипак велимо' „једе се!" Мучан је и епор рад астронома. Астропомију знати — могу само мало љих, који све друге бриге и људске муке тако рећи оставе на земљи нама осталима, и обрате једном за свагда своје погледе к небу. По довргаетку претходних наука, које су астроному нужне, њему треба да проживи читав свој век да све види и на ново проучи оно гато су одавна па до еад впдели и проучили многи претходници. Мали део од тога гато они знаду допре до гакола, где се деци укратко предаје. — Онима, који су што хтели да разаберу вигае о небесним телима, могуће је то читањем разумљивијих књига, које су астрономи нисали; ја велим „разумљивијих књига," јер сваку књигу о звездама Ј ) Ово је предавање рађено, између осталог, и по кљизи : 2икипП (1е& ЛЛ г е1ка1б, и 8. \у. II. АиП. 1877.

не може сваки са коригаћу читати. И ако сам се ја ослободио да говорим о овоме, то ја нисам овде могао бити рукопођеп само свегаћу о сазнању евега пгто ее зна о звездама, колико жељом да саонгатим оно, гато ми је поуздано позпато; а за подмирење и ове вапземаљске потребе ово ће бити прилично довољно. 1 Приступајући даље да говоримо о небесним телима, ми се морамо претходно споразумети, да ћемо да се ослонимо на истинитост онога чему нае уче звездари. Ми ее овде не можемо упуштатп у тако звано историјско развијће ове или оне истине. Ми ћемо да саошптимо оно гато се већ као сигурна научна тековииа — зна. Иетина нредмет је овај о коме ми говоримо такве природе, да мечу онима који што о њему елушају вигае у обичноме свету — има њих који не верују, но који верују. А како област ове науке превазилази све појмове обичних умова. то је онима, који с неповерењем читају или слушају асгрономију, немогуће прибавити противно уверење. Ма да пе знам, али могу тврдити (поред исторпјских прлмера) да је се и откривачима до сад ненознатих небесних тела или закона дешавало, да су их „умови" ове врсте или с неповерењем слуптали или Бог зна и у лаж угонили. Са таквим умовима умовати није баш лака ствар !... а за њих нису ни ове речи намењене. У небеена тела рачунају се — одавдо са земље гледајући — : сунце, месец, све велике и мале звезде, реиате звезде, кумова. слама и оетали сијавци гато каткад пролете и сину изнад нас. И — нарочито да обратимо пажњу — наша земља сиада не у против-небесна или под небесна, но у небесна тела. Које место заузимље земља у небееном простору ми ћемо мало после сазнати. Од како је људи на земљи сунце је било најпримећенији створ на небу. Благотворност, коју оно на земљу и нас шаље, тако је велика и моћна да је било времена, кад су негси народи сматрали суице као неко Божаство и клањали му се. Но у старо време о еунцу се није ништа вигае зпало до да оно осветљава земљу и нае; да кад оно трајније греје да је онда све напредиије ; да кад оно „изађе" Козто1о§15сћеп ВпеГе ићег сИе Уег^ап^епће!;!;, Оге^етуагк ипс!