Просветни гласник

224

0 НЕБЕСНИМ ТЕЛИМА

ишчезава, где пз почетка глатке сјајне површине дете занвмају, али за кратко преме уверившисе: да нцје у стању састав минерала разумети, облик схватити, не само да се ин герес оладп, изгуби, но и одвратност

се показује. На тај начин — завршује писац — при разумном схвагању и оцени предмета не може се ни помислити ва предавање Мииералогије у нижој гимНаЗИЈИ. ( настлвпће се).

О НЕБЕСНИМ ТЕЛИМА ј!едно предавање

^КИВАНА ^КиВАНОВИ -КА, суплснта (Намењено г. г. наставницима осн. школа).

Ја сам рад да вам овои приликом говорим о уебвсним телимп. Многима је у свету често и непознато шта су то небесна тела. Шта су „небсса" — или пебо — ми знамо, доста нута и седаи нута више но што то наука зна; јер нам свет говори о седморим небесима, док наука је некако по све другог мљсња. — Све оно нак, што ми дању а још више ноћу на небу видимо, као сунце и месец,звезде сваковрсне величине и облика, то су небесна тела; а да би што тачније говорили о томе, ваља нам да наноменемо одчах с ночетка, да је — исто као и оно звезда Даница или зорљача — и наша земља небеоно тело. и то у неком смислу можда с већим правом, но што се то о месецу рећи може, ма да је, наравно, и месец небесно тело. Ми смо од рођеља и од ночетка своје свести пронраћали све што је на небу; ми смо приметили да но нешто стоји неироменљиво — бар на наше погледе — ми смо сазнали и осетили нромену годишљих времена: нролећа, лета, јесени и зиме. Ми смо приметили како се сунце лети над нас неље, зими се снушта тамо на југ — и нехотице смо спазили да кад се сунце од нас удаљи, онда у нас преотме мах зима, а кад сунце сија над нама, онда је у нас лето. Ми смо сазнали мене месеца. Бидели смо и виђамо разне звездане гомиле на небу, које смо и гарочитим именима именовали, као: кола,

влашићи, штаици, кумова слама. Дочекивали смо помрачеља сунца и месеца, чудили смо им се и зебли за љихову целину Нас су изненађивали чудесни „знаци" небески, реиате звозде, за које ми велимо да су „весници рата".... Ми, но овоме, знамо сви гита су то небеска тела. Но — наше је зиање неиотиуно; и оволико, колико овде знаља напоменусмо, није ни мало више но што су то имали наши праоци пре хиљаду годипа! од којих смо наследили и горе поменута звездана имена. И људи који су своје телесне и душевпе иотребе свелн на најмаљу меру, неће никада о овсму томе више ни знати. Али људи, којих научна жудља а и могућност нревазилази ту обичну меру, они су са мало дубљим погледима гледали у нространа небеса, и осстивши да и тамо није неки мртви, неностижими свет, они су почели да изучавају све то што се види но небесима. Некад а често и сад, ти су људи доводили у особиту свезу људе и звезде тумачили су цо звездама судбу људску. Тај се посао зове Астрологија, а људи који се том премудрошћу (а како да назовемо то другојачије?) баве, зову се Асгролози, или , како се ја сећам да сам у нашој некој старој кљизи читао „звездочтеци." За 0В1Ш звездочтецима наступили су људи — и данас су они у већини — који су посумљали

Ј ) Ово Је предавање држато 28 Фебруара о. г. на «селу» корист књшкнице пстога завода.

које је, од стране наставника гнмн. реалке у Градишту, давато у