Просветни гласник

29'

МИСЛИ 0 РЕОРГАНИ гимназнјска настава на 8 годнна ношири. Ствар је у овоме — у колико сам ја био у сгању дознатиУ академијским саветима Университета Прашког и Бечког водила се једном реч п недовољној спреми у латинском језику, и о потнуном непознавању старог јелинског језика код ученика српских кандидата Медицине, и предлагано је: да се због недовољне спреме један накнадни испит из оба класична језика од њих тражи. Овака би наредба била јако на штету нашим питомдима, а она би по себи била са свим оправдана, јер је изазвана недовољном сиремом паших гимназпјских ученика. Али да се горе означена сврха постигне, мора се наша гимназија повратити на своју првобитну мету, нити се ту толико сме угледати на друге — ма по себи и оиравдане и добре — цељи ; почем би се тада лишила свога правц,а и задатка за љубав других неких обзира. Тако н. пр. нижа гимназија не сме се потиснути на виво Више Женске Школе само зарад тога да се и ученице могу примити у ниже гимназије. Тако исто не сме се узимати у обзир ни то: да нижа гимназија мора бити као бајаги нека степеница или приправна школа за Реалку, за Учитељску Школу, за Богословију, и ЗемљоделскоШумарску Школу. Ту се већ јасно види да се онда на све друго пази а нигако на главни задатак саме гимназије. За то је први услов реорганизације: да се поврати гимназија својој првобитној цељи, и да се класички језици више обделавају но до сада. 0 борби класицизма са реалним наукама не може се данас више говорити. Природним Наукама не одриче вишенико важност за наставу и њихову иотребу сви су признали Али исто тако се не може још и данас код нас оспоравати иотреба, важност и корист класичких језика. Кад цео свет, па и сами практични Американци траже у гимназијској настави класичке језике, нећемо ваљда ми једини спорити њихову важност и корист и потребу; и држим да неће нико изићи са иретензијом да смо мудрији, паметнији од свију других културних народа јевропскгх. Кад господин Стојан Новаковић признаје да се многим нитањима мучимо, као да је на нама, да им ми колосек пронађемо, а овамо су опа у напреднпјег света давно расправљена, онда ћу се тим лакше послужити завршетком: да би много лакше било критички према својим приликама готовим се послужити и изнећу овде моје мисли о реорганизацији гимназија а поглавпто с обзиром на нредавање природних наука. Прпродне науке уврштене су 1874 године и то наређено је: „да се у нижој гимназији предају у ужем оквиру што више описно и што очигледније, а у вишим предаваће се пространије и систематич-

АЦИЈИ ГИМНАЗИЈЕ 223 није. Почиње се с минералогијом с тога штојеусвојено начело, да при изучавању јестаственице ваља полазити од простијега ка сложенијем" у исго доба назначеноје: да. се има у нижој гимназији предавати но „Покорном". За вишу гимназију ннје ни споменуто какве се књиге имају наставници придржавати. Тако исто није ништа учињено: за „што очигледнију" наставу. (Види Извешће проФ. Панчића Прос. Гласдик 1). Баш у исго доба у суседној Аустрији је Минералогија из 1-вог разреда премештена где у 2-ги заједно са ботаником, а у неким гимназијама у 3-ћи н свуд је примљено начело: да се полази од више познатих нриродних предмета к мање познатим; стручно нак мњење на гласу стојећих природњака у Немачкој гласи овако: До сад је уобичајено да се под именом јестаственице разумеју 3 гране: Минералогија, Ботаника и Зоологија. Све три гране предају се у нижој Гимназији популарно а у вишој систематички. Ако се може донекле допустити, да се Зоологија и Ботаника могу популарно нредавати: то се за Минералогију изреком одбити мора. У модерној настави се данас искрено признаје ; „да се наука не да популаризирати 1 ', азаМинералогију то највећма вреди, јер се она, као наука, оснива на Геометрији, Стереометрији, Физици, Хемији; без овог основа она је празна реч , и по ,томе у нижој гимназији њој нема ни места; осим, ако би се хтело рационално поступити, да се заједно са Хемијом у 4-том разреду предаје у „најужем оквиру."* Један други научњак говори овако за предавање Минералогије у гпмназији: „З-ћа грапа нриродних паука, Минералогија не да се у нижој гимназији предавати ни учити. Она претпоставља хемијско знање, почем је за сваки минерал хемичан састав веома важан — ако не најважнпји знак ; ради познавања истог не може се често мала хемијска онерација са дуваљком обићи. Затим претпоставља кристалограФију, почем за велики део минерала главан је знак кристални облик. Крпсталографијом ученика запимати, без да је Стереометрију учио, што бива тек у једном од највиших разреда и претпоставља већи развитак математичког схватања, значило би: јако се огрешити и ученика мучити на начин, за кога нема ни изговора ни опроштаја. Са кристалним калупима може се ученик ниже гимназије играти, али не може никако до схватања тих облика доспети. Тако ученику недостају она 2 стуба, на којима Минералогија почива: хемијско и математичко знање; томе треба додати : да велико љубопитство, жив интерес детета, које животињама и биљкама поклања, код минерала

Еаоук1ора<11в Лез §в8атт(;еп Еггјећип^з-иш! 1Јп1егг1оћ15-ЛУезепз СгоЉа V Ваш1, чланак вКаЈигтззепзоћаиеп.«