Просветни гласник

222

МИСЛИ 0 Р Е 0 РГАНИЗАЦМЈИ ГИМНАЗИЈЕ

народа по каткад с врло високих места добива, почне да рачуна на своју Физичну снагу и да води малу бригу о правичности и законима. Кад сви образовани млади људи прођу кроз Фабрике и радионице, онда класа радиика неће

претити цивилизацији ни друштву. Као што је уведењем опште војничке службе, војник постао грађанин под оружјем, исто ће тако упогребом ручног рада, као срества за васнитање, сваки грађанин постати радником по потреби и околностима,

МИСЛ.И О РЕОРГАНИЗАЦИЈИ ГИМНАЗИЈЕ

Да ли одговарају наше гимназије у садањем свом стању оној цељи, рад које су основане? Готово од свију страна подједнако ће нам се потврдити: да не одговарају! ? — .Једни веле: да оне не заслужују ни тај назив, јер се у њима тако мало класичних језика, и то само латинског, предаје, да цела насгава из тога језика ништа не вреди. Други наводе, да се од реалних наука још и сада мало предаје, да треба наставу у природним наукама а ту се и хемија и Физика разуме — још појачати. Трећи наводе: да је сувише времена цртању дато, а други находе: да и ту треба часове умножити. Још неки ради би били, да уведу и руски језик, а други јелински језик у гимназије. Да би се тако разнолике па и супротне мисли као што ваља оценити могле, неће бити излишно: да најпре обележимо Задатак Гимназијске Наставе. Не може бити жељена мета да се у гимназијама само тако звана реална знања негују, но далеко већи задатак има гимназијска настава, и тај се састоји : у буђењу и јачању духовног дара за хуманитарне цели, за схваћање и чежњу за науком. Према томе ученици гимпазијски треба да развијају све своје способности душевне, да се снабдеју целим научним аиаратом, који је нуждан, неопходно потребан: да своје знање самостално прибаве и прераде. Дакле није наука, само за се посматрана, она мета, којој се тежи и коју ученици имају задобити: но способност за примање науке, из унутарне слободне своје побуде, то је права мета гимназијске наставе. Мислим да неће нико тај задатак спорити, и према томе могу одмах ирећи на средства, којима се исти постићи има. По мњењу свију знатних писаца иема другог и бољег предмета, којим се развија логично умствовање, буди паучан рад и који човечпјем духу даје неопходно потребну Формалну образованост, као: класички језици, и Шатематика. То су најиречи, најнужнији наставни аредмети сваке гимназије. Ново је доба додало јоши ариродне науке, којима су се на западу дуго одупирали и још данас одупиру, јер полажу важност само на класичке језике (латински и грчки) и на Математику, а прпродне наукеједва и примају

у гимназијску наставу и то у Француској мањн а у Немачкој више. Многи на гласу браниоци класика (Валујев) нитају се: да ли је могуће без штете по класичне језике завести у гимназијама у толикој мерп тако за ученике корисну паучпу наставу из природних наука? На то је и практвка већ одговорила: да може, само ако се наставни матерпјал добро распореди, и ако се пази: шта ће се најире учатв : да ли оно, што је већ позпато детету, или оно о чему се у дечијем добу ни иојма иема, што је дакле за дете апстрактно. Кад се наставип материјал тако узме: да осим матерњег и класичких језика још и један жив језик уђе у наставу, да Математпка и Природне науке (амо се рачуна Физика, Хемија с Минералогијом, Ботаника и Зоологија) састављају она три стуба, на којима се цео план наставе оснива , а уз које се ради општег знања и образовања и Земљопис као и Историја обрађивати морају: онда је одговор на горња иитања већ јасан и чист. Пре свега треба имати на уму: да се такав програм за време од 7 година никако не може извршити, но да се једна година дана настави гимназијској додати мора. 1'имназије у Француској и у Немачком царству броје 9 година, у Русији, Аустрији и Италији 8 година, а ми смо ту тако заостали, да сејош питамо: хоћемо ли и једну годпну додати. Мислим, да сваки наставнпк, који се бави оппггим питањима наставе п наставног плана, неће нимало спориги: да наша гимназија никако са седам разреда остати не може , но да се и осми разред додати мора; тим пре што се из врло важних узрока — (прелаз у војену Академију) — иснит зрелости мора држати на крају школске године и то да претходи осталим годишњим испитима, дакле у месецу Мају. Да се од 7-ог разреда још одузима читав месец дана предавања, значило би још већма скратити време учења, за које се и опако призпаје: да је по себи недовољно и кратко. Осим тога ваља напоменути једну веома важну околност, која кад би бпла и једина, била би веома важан разлог, да се