Просветни гласник

ПРЕДЛОГ 31 РЕФОР

МУ ШКОЛА У ОПШТЕ

221

није овде питање, да се сачува тренутпи интерес родатеља, него иитање о васнитању и будућности њиховог детета. Имућној земаљској властели, лако ће бити да уреди за неколико младића такву ирактичну школу, где и сам управнтељ земљорадње може послужити као учитељ. Земљорадња, сточарство и у онште обделавање земље, спадају у најпријатнија занимања за младог човека, кад то још може вршити у одабраном за себе друштву. Надамо се, да ће се сиремати за иидустрпјску струку што већи број младих људп, који се уче. Али друштвепи сталеж има још и друге струке, које нису у неносредном односу са индустријом. Узимајући ручни рад као срество за опште образовање, морамо наћи и за младе људе, који се одају тим особитим струкама, ручно занимање, које би ах спремило за будућу струку. Будућим лекарима саветујемо, да жртвују бар једну годину на оиитну службу. Не мислимо, да би наметни људи пашли, да је ова служба педостојна лекарског сталежа. Сестре милосрђа , нзмеђу којих има и ћерака врло поноситих Фамилија , негују болесинке, а то не вређа достојанство њиховог завода ни част њихове породице. Друштво црвеног крста броји међу своје чланове људе, који заузимају високе друштвене положаје, а пеговање рањених и болесних, урачунато им је у иочасну заслугу. Мислимо дакле, да је оншта служба за младе људе, који имају номеру да иостану временом лекари , најбоља ирва практика у њиховом сталежу. Нервозпи и нежни од природе млади људн, који не могу гледати и равнодушно спосити пагње и смрт других, нису способни за лекарску струку; и за то је боље, да се млад човек, пре него што отпочне медичке студије, добро упозна са одвратном страном ове струке. Могућно је да ће се број лекара умањити, али лекари, оди ста снособни и одани својој струци, неће се уплашити на путу своје дужиости. Између струка, које нису у непосредној свези са ручиим радом, важно место заузимају адмииистрација и судска струка које , као државпи и правии органи, стоје у посредној, али сталној свези са свима грапама људског рада. Ручни рад јесте срество, које усавршава опште образовање; дакле будућп чиновници и судвје, морају жртвовати на сваки начин две годнне, обавезном механичиом раду. Избор , који треба учинити у том иогледу , стојаће до месних и личннх прилика, до наклоностп снрам какве гране ручиог рада и особитих сиособности младог човека. Можда је трговина најбоља школа за будуће правозастуннике, судије или чиновпике. При нродавању еснаиа у дућану, сваки ће се од њих иау-

читп опхођењу са људпма, а при куповању робс, они ће имати чссто нрилику, да виде борбу противиих интереса. Млад човек, што буде научио у грговини, то ће за њега бити корпсно у свакој струци, па макар да не би никад ништа иродавао, инак мора куповати, а до тога поглавито стоји уштеда. У нашим нределнма, ручни обвезни рад, налази се још у неком нонижењу; за то и наш предлог, да се употребе млади људи у радионицама, дућапима, Фабрикама, и т. д. — може наићи на онозицију код имућних родитеља. Међу тим, у истим иределнма постоји доста распрострањено мњење, да се сваки од европских владалаца мора учити из малепа каквом занату. Ова прича као и много других, може бити да нема истинитог осаова , ала нам барем доказује, да занат, сам по себи, јесте радња, која не понижава човека. Али кад је овај пример тако достојан поштовања , и кад га нису подржавали богати друштвепи сталежи, због овог или другог узрока,треба нам модификовати наш нредлог, ас! шшт <1е1р1тп. Треба дакле, да рад одговара силама. Онп који не би хтели нристати на то, да се њнхоми синови занимају обавезно ручним радом за две године, нека им нрепоруче да унотребе ово време на иутовања, под управом човека, који одговара томе задатку. Но само ироматрање великих евроиских престоница и славних купатила, не може бити главна цељ овог иутовања. Екскурсије пешке, по ланцима високих илаиина, нутовања на коњу на Исток н удаљенија морска путовања, јесу срества за развнјће сила код младих људи, који претпостављају умор скопчан са неком оиасношћу, обавезном и редовном ручном раду. У Швајцарским планинама можемо често срести велпке групе таквих младих, обично аигло-саксонских путника. Мала рука и мала нога одликују чланове оних породпца, које кроз дуги низ нараштаја нису тешко радиле рукама, и нису миого пешке ходиле. Органи које занемаримо, обично малакшу и нропадну, а тако исто и иотомци оних, који су се нре борили у гвозденим оклоиима, данас нису у стању да марширају ии ио неколико миља с пртљагом нешадијског војнпка на леђпма. Ова Физичка иемоћ впших друштвеиих сталежа, кад је још скопчапа са ирезрењем ручног рада, има такође уплив на образовање непријатељских одаоса између друштвецих класа. 11ема никога, ирема коме би требао ма ко други да се гордо ионаша, па ма то било на најнристојппјн пачии у свету. То често уображено конижење радиик иснлаћује својом мржњом, а корнстећи се иауком и иримерима, које необразована маса 29