Просветни гласник

214

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

Љубомир Сабовљевпћ, заступник учитеља основне школе у Кладушннци. У тоиличном округу Јосиф Дамњановић , застунник учитеља основне школе у Ђакусу.

У гиабачком округу Марјан Павловић, заступник учитеља основне школе у Петковици. У ваљевском округу Сима Богдановић, заступник учнтеља основне школе у Ћелнјама.

\ ЗАПИСНИ^: ГхДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ПЕТИ САОТАНАК 4. Јула 1880. год. у Београду. Били су : Потпредседник г. Јосиф Пецић, чланови г. г. Стојан Марковић, Панта Срећковић, Архимандрит Нестор, Др. Лазар Докић, Јован Ђорђевић, Др. Јован Валента, Милан Миловук и Др. Војислав Бакић. Г. потпредседник отвори састанак и јави да има неколико писама упућених Савету од г. министра просвете, која ће сад да се прочитају. У првом писму од 28 Јуна о. г. ПБр. 759 јавља г. министар Савету, како се све више осећа потреба, да се зграде за осповпе школе у напредак граде по извеспом плану, који треба да је удегаен према најглавнијим здравственим п педагошким иравилима. Извршењу те намере стајале су а и данас стоје на путу више разних препрека. Али то стање не може и даље тако остати, јер број учвника с годипе у године све више расге, и ирема томе и школске зграде морају бити пространије, те да се уклоне штетни упливи но здравље ученика. За то је и састављено ново упутство, но ком би се у напредак имале градити школске зграде. Г. министар шиље ово упутство Главном Просветном Савету, и позива га да му о томе да своје мишљење, и пошго се предлог о овоме предмету има поднети на одобрење најближој Народној Скуиштини, то је погребно да се што скорије у Савету прегресе. Пошто је ово нисмо прочитано, Савет по предлогу г. Марковића одлучи, да се тај предмет упути нарочнгом одбору, у који су изабрани г. г. Др. Докић, Др. Валента и Др. Бакић. Другим писмом од 1 ов. м. ПБр. 2714. јавља г. мпнистар Савету, да је одобрен пословнп ред Главног Просветног Савета, и да је наредио да се исти штампа у „Просветном Гласнпку" и засебно отштампа у 200 нримерака ради употребе. Савет прима к знању ово саопштење г. министрово. У трећем писму свом од '3 о. м. ИБр. 2774. г. министар јавља Савету, како садањи деловођа Гл. Просветног Савета није у стању* да због свог

слабог вида врши ту дужност, и с тога обраћа г. министар пажњу Савета на потребу, да за свог деловођу избере за време једног од својпх чланова. Г. Марковић налази, да Савет не може бирати деловођу од својих чланова, једпо за то, што је чл. 6. закона о уређењу Гл. Просветног Савета означсно ко ће бити деловођа Савету, а друго с тога, што пема за сад избора, пошто су сви чланови онтерећени другим пословима. Но пошто је законом одређенп деловођа чиновник минисгарства просвете, то г. министар може сам одредити другог свог чиновника који ће деловођу замепити. Савет усваја мишљење г. Марковића и одлучи: да деловођу пе може бирати од својих чланова, него да г. министар сам од својих чиновника одреди заменика садашњеМ деловођи. У четвртом писму од 2 ов. м. ПБр. 2755. јавља г. министар Савету, како је г. министар Финавсије нокренуо мисао, да се у нас заведу и трговачко-занатлијске школе, и за практичније изведење те мисли тражи од њега — министра просвете — мишљење, у колико ће те школе спадати у ред нижпх средњих школа само са сгручнијом спремом. Како пак ово питање стоји у свези с питањем о преображају виших и средњих школа које је Савету послато иисмом од 24 нр. м. ПБр. 2709 то г. министар тражи, да Савет при расматрању тога предмета има на уму п трговачко-занатлијску школу, особито при распоређивању троразредних гимназија и дворазредних гимназијских реалака, које ће се може бити згодно моћи претворити у трговачко-занатлијске школе. Пошто ово питање стоји у тесној свези с опим о преображају наших средњих школа, који је иредмет на прошлом састанку предат на расмтграње одбору у ком су г. г. Бошковић, Ђорђевпћ и Миловук, то Савет одлучи да се и ово питање упути том одбору, те да га има у виду при расматрању главног нредмета. За тпм напоменуг. потнредседник, да би требало сад приступити бирању чланова и заменика у сталне одборе према чд. 28. одобреног пословника, и с тога