Просветни гласник

'246

ПРЕДЛОГ 3 А РЕФОРМУ ШЕОДА У ОПШТЕ

виже посла, јер се онда полаже и лријемни и поновљени испит. Г. Ст. Марковић каже, да је и за велику школу незгодно, што ђаци нолажу испит зрелости у почетку школске године, кад треба да се уписују у велику школу и да иду на предавања. Г. Светозар Мидосављевић каже, да се испит зредости може држати у Јуну, јер ту раде сваки дан

по три наставника, а остали наставници могу држати годишве испите. Г. потпредседник каже, да у овој алинеји има виже важних питања, о којима треба добро размислити, пре него што се одлука донесе. Он жеди да се чланови још посаветују о томе и да на идући састанак дође сваки с готовим преддогом. С тога закључује данашњи састанак.

ПРЕД.ЛОГ ЗА РЕФОРМУ 1Ш^О*ДА У ОПШТЕ, ОСОБИТО ЗА РЕФОРМУ ШК0^1А У СхДОВЕНСКИМ ЗЕМЛБАМА ОД Г. К ајетоиа О стоје- Х одилбског (СВРШЕТАК)

IV Безбројне су врсте зашшања, које имају у виду подмиривање људских потреба. Изузетно занимање једном граном таквог рада, зове се струка или проФесија. За корисну радњу у свакој струци, нужна су специјално ^знања. Једне можемо стећи помоћу научних правила, друге среством подужег практичног рада. Најприроднија дакле и најобичнија цељ људи, који се занимају каквим радом, јесте материјална корист, односно срество за живот. Већи део струка захтева већу или краћу сиецијалну науку; а ношто је у нашим школама опште образовање тесно везано са стручннм наукама, дакде струка, чим захтева подужу теоричну науку, сматра се као племенитија. Што се тиче рукодељства, које је могућно изучити нрактиком, оно тек онда улива поштовање, кад је скопчано са бољим стањем. Право за поштовање могу само дати личне особине и срества, дао којима можемо постати корисни за друштво. Друга раздика међу људима, што се занимају ручним радом , нема никаквог основа, и праведно кажу Французи: Ј1п'у а раз с1езо1з те^егз сваки је занат паметан). Неке од струка, које дају хдеб, захтевају университетске науке, и тако право и медицина имају нрву улогу, а Философија, то јест све науке тесно у скупу узете, имају последњу улогу у нашим университетима. Правна струка, јесте и мора бити врло поштована; али високо достојанство судија више стоји у правом и самосталном карактеру и паметном суђењу, него у дубокој науци онога, коме предстоји дељење иравде својим суграђанима.

Свака грана људског знања, и свака стручна уметност, може бити узета за предмет озбиљног научног испитивања. Међу тим они, којима предстоји да употребе у друштвену корист последице овог испитивања, немају потребе да се сами занимају овим иснитивањем. Научен правник може се занимати историјом, критиком и литературом права, ади су ове науке исто тако нужне са судију, правозаступника иди нотара, као што је нужна историја математике за инжињера или архитекта! За чување безбедности и за мерење правде, нужно је познавање закона и правила, која Фактички обвезују. Ова наука може бити предавана у специјалној школи права, као што ће општа теорична знања, сваке струке, бити иредмет изучавања у специјалним стручним школама. Медицина или лекарска наука основана је на знању чисто научном. У том погледу она надичи на агрономију, које најпростије чињенице захтевају дубоког научног испитивања, да имају свој основ. Егзактне науке имају своје најчувеније представнике међу декарима; они пак, којима дозвољавају особите способности, љубав према извесној грани наука, и срећне околности, да се занимају испитивањем природе и њеним упливом на организам људског тела, нису више практични декари, него учени људи из проФесије. Познато је, како су несрећни учени агрономи у руковођењу земљорадњом. Тражећи пре свега знања, не могу да се уздрже на никакав начин од скупих онита. Практични лекар, као . и добар земљорадник, дужан је да се користи примерима и опитима теорије