Просветни гласник

0 БЕБЕСНИ сдучају, где би се за више разреда показао већи број ученика, него жто је прописан, нова гимназија отвори. У Аустрији је број од 60 у нижим разредима а у вишим од 40 пронисан. У немачком царству 50 а само на крајњој нужди 60 за ниже, а 30 за више разреде ТакоЈе за Београд неопходно нужно, да се реадци дода 1. и 2-ги разред, јер је други наставни план, и по томе други распоред предмета од почетка потребан; а осим тога: да се јоги једна потиуна Гимназија у Београду место II ниже гимназије на Теразијама отвори. Само на тај начин може се навала ученика савладати, иначе остаће све при старом! .11. На послетку треба споменути Збирке, за које је досад нешто урађено, али без тачног програма. Суме које се свакој средњој школи на расположење дају, мале су, недостатачве, а то из узрока, што је оншта сума за таког рода набавке одвећ мала у општем буцету. Треба народној скупштини ноднети далеко већу циФру, а она је увек готова и вољна била, да обилато даје на просветне цели, само чим се довољно обавести. „Нема заната нема мајстора без алата." Нека се то сасвим отворено народу каже: неможеш имати бољу наставу, док не набавиш више и бољег алата за очигледну наставу; па ако не би народ толико и дао, колико и треба, остаје апелата на општине — која до сад није ни нокушана.

м телима 553 Наше варошке општине би се за цело одазвале, и ставиле у својим буџетима по свом могућству суме да побољшају и умноже наставна средства за очигледну наставу у оним средњим школама, које се у њиховој вароши походе. Не сећам се, да је когод од општинара у Београду при грађењу онштинског буџета обратио пажњу на тај важан предмет, а не сумњам се, да заступници налхе престонице сами ће — колико буду у стању — ставити у свој буџет за набавку научних средстава, која бисеимала за реалку. велику гимназију и 2 полугимназије набавити. За прве по сто, а за друге по 50 дук. била би сума од 800 дук. годишње кроз више година дата, поред државног трошка довољна, а опшитина би тиме у ствари само наставу своје сонствене деце унапредила, у исто пак доба дала би пример, коме би све остале варошке оиштине следовале. Почем се време нове школске године примиче, то је крајњи тренутак, да се оне мере, које стоје у кругу повластице г. министра просвете бар у почетку ове нове школске године заведу, које су од 2 до 11 разложене, док се не би до године и осми разред гимназије додао. У Београду 6. Јула 1880 год. у1,р ј. ј З алента,

О НЕБЕСНИМ ТЕхЛИМА ЛЕДНО ПРЕДАВАЊЕ од ј^КиВАНА уКиВАНОВКГВ А, суБлента (Намењено г. г. наставпишша осн. школа). (свршетак)

Па не саао сунце : но и свака зввзд а, која с,в год сија, састоји се — према горњем испитивању — из истих делова и тела (стихија) као и ова наша земља. Како пак пз небега падају и опипајеми знаци и докази овога што овде рекох, о том ћете се уверити — што ћу доцније казати, — а овде нааомињем: да из пеба, из ведра неба иада на земљу камење или чисто гвожђе. Ком би ублпзу пао овакав дар

озго : он не би посучњао више у ове лавсде, ни у то, да и мимо земље има камења. — — Свет је свуд иетоветан ! Толико сам имао да вам кажем о сунцу. И ако икад пратите ногледе своје к њему, ако од сада будете посматрали помрачење његово: сетите се тога, што су наука и њени људи за нас из васдонске даљине нама добавили, зз