Просветни гласник

252 иисли 0 реорганизацији гимназије

за достојно свађање свију виијих задатака живота, који се само номоћу образованости ностићи могу ; зато сви иокушаји, да се ови — класичке •— штудије истисну ослабе (као што је на жалост и код нас учинено) нису ништа друго, но атенлати на оишту образованост* целог народа." Није ми ни издадека намера , нити је мој позив да доказујем нужду, корист, потребу класичких језика. За мене је довољно, да до данас ни у Немачкој, ни у Франнуској ни у Енгдеској, ни у Аустрији нити у I усији није се нашао Научењак, који би био од далека хтео спорити или крњити важност класичких језика. Нема нигде у свету таких наказа , као што су наше садање гимназије! али се и посдедице могу видети. Зато кад би само тај једини раздог постојао, био би већ довољан, да нас побуди: да се аратимо на бољу наставу класичких језика и по томе као природњак дижем мој скромни глас за ојачану, спажнију наставу сатарих кдасичких језика, да се још од 1-вог разреда започиње латинским језиком а у 1У-том да се дотера до читања и разумевања Филора и Јулије Цезара а у 8-мом до Хорација н Тацита. Грчки језик да се започиње у У-том а до У-ог да се продужи. Од живих језика уче се сада обавезно два, али се стварно не научи ни један, а тражи се и Фактички само, знање једног; јер се у правилима за испит зрелости изреком у чл 16-том наређује; за живе стране језике свакојако мора се тражити за сада разумевање — бар једног од њих — Француског или немачког, како је ком ученику лакше и удесније." Кад се дакле само један језик стварно тражи нека се и један а ма темељно учи, а не као сада 6 година немачки а неуме ни коретно читати. Тиме би се у сваком разреду одма 3 часа недељно добило, а кад се од цртања и Краснописа још 2 часа одузме има довољно часова за ојачање класичких језика. На тај начин моји се предлози деле 1-во на предлоге, који може сам г. Миристар просвете усвојити. 2-ги на предлоге, који се морају најпре народној скунштини поднети, а то је предлог за осму годину гимназиске наставе, за грчки језик, дијететику. Све нак остало дало би се наредбом Министарском извршити и то : 1. да се Минералогија одмах идуће године школске дода хемији у 1У-том разреду. 2. да се започиље у 1-том разреду са Зоологијом и то о човеку и о камењацима 3 да се безкичмене животиње предају у 2-гом разреду 1-вог Семестра, а тако Зоофитима учини прелаз у 2-гом течају ботаници. 4. да се у У-том разреду предаје органска ХемиЈа одма од године

5 да се Ботаника у б-том Зоологија у 7-мом остаЕе као нјто су 6 да се у 8-смом разреду предаје Минералогија и Геологија са два часа недељно Дијететика. 7: да се латински језик одма идуће године почне предавати од 1-вог разреда и да се предаје у свима разредима. 8 11 да се заведе учење само једног живог језика а не два. 9-то За Гимнастику да се уведе лети војена гимнастика—као што је то у Швајцерској — и да сваки ученик чим сврши гимназију положи војени испит како би могао бити постављен — кад треба — као подпоручик у народној или стајаћој војсци.: како што је то у Швајцерској прописано. На тај начин би се вероватно образованост унела у шире кругове, а особито у сеоски сталеж нашег народа а наши будући практиканти и писари могли би се у случају нужде и потребе уврстити у народњу војску као официри Ко се лично једном уверно о неисказано добрим плодовима таке наредбе у Швајцарској мора желити и тежити, да се те мере и код нас уведу. 10-то У Интересу једрије наставе морамо желити> да се једном број ученика у једном разреду утврди Не сме само решавати обзир на простор, на ваздушни куб, но поглавито обзир на вероватан успех наставе. Доказано је, да што је мањи број ученика, тим је бољи успех наставе —• ма била по себи и лошија јер се у испитивању испрекидно израђује и присваја, тако рећи, знање. Призивка неможе бити у неким предметима свака два месеца — као што је то прописано — једаред, чим је број ученика тако велики, да је физички немогуће испитивање ма у најкраћем времену извршити. Ако испитивање има, да постигне пожељену сврху, не сме се само Форме ради, од ока, у што краћем времену предузимати, него да се бар са — једним учеником, као што треба, сваког часа сврши; јер у противном елучају боље да се и недржи никако испитивање или да се са онолико ученика сврши, колико се могло, јер се тиме једино добија права оцена, и ученици се обдржавају у непдрекином очекивању, те су принуђени сами код куће предметом се занимати, а задобивене (белешке су истините,) не случајне, и по томе се невара ни ученик ни учитељ. Зато има у организацији свију школа напредних народа позитивно наређење ; да се несме преко неког извесног броја никако више ученика примити у један разред. И паралелни разреди са истим наставнидима нису ни од једне меродавне стране препоручиване нити одобраване, но се свуд наређује: да се у таком

* На горе наведеном месту у Енциклопедији.