Просветни гласник

11 И С'Л И 0 РЕОРГАНИ

ЗАЦИЈИ ГИМНАЗИЈЕ

251

и то најире познавање свог сонственог тела, у 1-вом разреду на свом телу. Затим да се лређе на сисаре, итице, водоземце и рибе. То је доста ведики материјал, ма се и у ужем оквиру предавао, довољан за 1-ви разред. У I течају II разреда да се продужи настава „ман>е познатих ма бил.о у основи простијих појава, а то је посматраље безкичмених животиња." У 2-гом теиају II разреда да се предаје Ботаника са неколико ботанииких екскурзија. У Ш-ћем разреду долази посматрање Физике, и то да се делом предаје експериментална Физика. У 1У-том разреду долази Хемија анорганска — и ту је прилика посматрати Минерали-Елементи -Дијамант (карбон) сумпор, све металне првине. алкални лаки метали и затим тешки као злато, сребро, Платина, Гвожђе, Бакар, Олово, Никл, Еалај. И ту је место да се једињења ових металних првина са Кисеоником (Металоксиди, руде) и са Сумпором (СулФати и СулФиди) наводе као и Соли. Од неметалних првина и аених једињења долази ваздух, вода, земље, као и разне соли у посматрање, и тако ће ученик све што се може разумно захтевати у најужем оквиру из Минералогије у Хемије заједно учити, и пошто је већ Физика посматрање општих својства претходила; биће настава из Минералогије заједно са хемијом сиојена много кориснија за ученика, — а иначе њој нема места у нижој гимназији. У вишој гимназији налазимо исте мане још осетљивије. Ту се мора приступити ма у самим начелима учењу кристалограФије, ако и стереометрија није претходила. Ту се опширно разлажу Физикална својства: али ученик још не зна науку о светлости; и тако законе простог, двојног преламања поларнизације неће ни мало разумети. Оптика предаје се тек У-том разреду. Нешто боље стојимо са хемијом; али у целости ипак излази да Минералогија у У-том разреду тако исто остаје непојмљива, апсграктна наука: почем недостаје претходна спрема, и зато и у У-том разреду нема Минералогији места. Она се тек онда може предавати, кад су стереометрија, и Физика свршене а то бива тек у VII разреду и никако сама за се но као кључ и азбуказа геологију, да ученик гимназије добије један тачно обележен појам о постанку данашњег облика свога; а да на тај начин бар у најглавнијим потезима зна, шта и у каквом реду предходило: док је до данашњег облика површине наше земље тако и животиња и биљака дошло, јер ни медицинар ни правник ни филолог нп будући оФицир неће имати више прилику, да се даље с предметима природне науке занимају, или нешто даље у школи науче. Место Минералогије треба у V ти разред увести „органску хемију," јер у ГУ-том разреду предају се само начела хемије и основни закони анорганске

Хемије. Али закони органског царства — исхрана биља и животиња — Аеимилација и т. д. недају се без органске хемије појмити. Зато научној ботаници, и зоологији треба да предходи органска хемија ипроцеси стварања и распадања органских сјединења -— судбина азотасних и безазотних смеса — њен задатак у Економији органисма — врење — и претварања органских киселина у шећер или скроб, декстрин, гушу, дрво : и т. д ; све се то неможе баз познавања закона органске хемије разумети. Тек кад се у У-том разреду на тај начин органска хемија, у 2 часа недељно сврши. наступа ботаника у 7-мом дијететика зологија а дијететика у 8-мом разреду. Почем се сада дијететика већ у учитељској школи, у богословији и у женској в. школи предаје, неувиђасе, зашто да тог предмета нема и у гимназији и то у 8-мом најстаријем разреду. Предавање природних наука је скопчано са богатом терминологијом латинског и старог јелииског језика и већ ради разумевања свију тих исраза је нужно: да ученик толико бар зна, да себи одма ове речи и то лако брзо сам објасни а да пе буде као правник двоумно шта је то Бе§епега1ло и Ве§епегаМо! Али је и дан данас остао главни задатак Гимназија : да се класички језици обраћују; нема ни једног научењака данас: ко би могао спорити: да класички језици имају своју превелику важност за иаставу: „дубљим занимањем са прекрасним лителарним производима јелинског и рикског старог доба развијају гаје, крепе се клице доброг лепог, красног, које се у човечијем духу находе, усавршавају се у обште све снаге душевне непрекидним : методичним вежбањем и проучавањем тако : да тек онда задобија она важна важна својства: иостати саособан за макаку самосталну научну радпу или занимање, ко]'е дубље иосматрапе захтева." Обрађивањем класичких језика добива човечиији дух мноштво добрих навика, који се више недају утаманити, користи ред и поредак умствовању, лакоћу у раду душевном са поимовима, изобиље нових мисли, што све приноси његовом напретку и развитку.Све те користи се немогу на други начин задобити." Грчки језик јесте као једно око гимназиске наставе ,ко га изгуби опазиће за кратко, да и друго око малакше —латински — Зато је у добро проученом сваћању свију околности код напредних народа условљен прелаз на в. школе од редовног свршавања подпуних гимназија, којима је занимање са класичким језицима као подлога темељног научног образовања дата." „Треба још једном и у кратко да наше тврђење изјавимо: да цела гимназијска настава стоји и иада са класичким ттудијама, а тиме пада и приправа за 1 прави научни рад, или што се овому подпуно равна,