Просветни гласник

250

МИСЛИ 0 РЕОРГАНИ

3 А Д И Ј И* ГИМНАЗИЈЕ

Университет у том погледу, — разликујући се од академије уметности, — постаће не само место истраживања за учене људе, него пре свега школа за младе људе, који се одају наукама више ради љубави према умном раду и у дељи да постану чувени, него у намери да на овај начин обезбеде себи самосталан ноложај. Поред велике моралне користи, која се састоји у познавању истине, открића су чисто резултат научних испитивања, која су већ само по себи материјални основ за корисне изналаске. Тако се обогаћавају стручне науке искуством, коме учени људи жртвују своје време и своје снаге, пре свега у искреној намери да сазнају истину. Млад лекар или инжињер , који има еамосталан положај и кога одушевљава љубав умног рада, може се одавати на унаверситету студијама истина, које још не налази оиштих примена у односним њиховим струкама. Онај, који хоће да слуша предавања на университету, не мора износити доказе специјалних својих студија. Ео је свршио „онште школе" и занимао се носле практиком за две године, може посећавати ма који университетски курс. Иочем нредавања на университету нису везана захтевом неке струке, биће она слободна у сваком погледу. Међу тим на спедијалном курсу часови и предмета обавезни су и тачно опредељени. У университету ва против време и рад науке морају бити остављени слободном избору оних, који се уче. Поред редовних проФесора, приватни доценти могу овде разлагати исту грану науке, али само на разни начин. Сале за предавање и лабораторије требада буду отворене само за оне, који тамо иду да озбиљно траже науку, и с тога мислимо, да је упис слушалаца, неопходно нуждан. Где су врата научног храма широм отворена, тамо често улазе више радозналаца, него људн што жуде за науком. ПроФесори, имајући често салонске слушаоце пред собом, жртвују обично суштину

ствари у корист облика. Предавања постају радознале конФеренције — као што се то догађа н. пр. у Со11е§е с1е Егапсе, — док међу тим у томе трпи достојанство науке. Почем университетска студија не спрема ни за какву струку, то она неће ни бити узета у призрење за оне, који траже државна места; ту дакле испити и немају никакве цељи. Академијске дипломе и нису ништа друго, до школске сведоџбе. Доктор је онај, који положи доказ да је стекао извесно знање, тачно опредељено и припознато за истину; то је човек потпуно обучен у својој струци. Али онај, који се одајенаучном истраживању, који, — пошто је већ нашао једну истину, одма истражује и другу, — тај мора увек остати недоучен и титула.доктор" била би за њега узурпација (незаслужено присвајање). Човек, који живи ради саме науке, мора да га упозна сам свет, и то не среством академијских титула, него среством његовог научног рада; и због тога у тим новим университетима, или високим школама, неће бити испита, него ће бити упис редовних слушалаца. А што се тиче уласка у обсерваторије, и у лабораторије, то ће стојати до проФесорског савета. Сваки редовни университетски проФесор имаће неколико сталних плаћених номоћника, или адјунката. Овај штаб сложен од младих учених људн набављаће кандидате за университетске катедре и за столице академије уметности. На университетима могу се увести уписи, који дају слободни улазак на месец дана, на извесна предавања, или у извесне лабораторије. Наука треба да има олакшан нриступ за свакога, који њу искрено тражи. Пошто се университет лиши, — на овај начин, — стручних Факултета, у ствари постаје „висока школа" А1та та1ег (матица)за људе, који траже истину и који жуде за знањем, а не за оне, који траже хлеба. —

МИСЛИ О РЕОРГ АНИ ЗАЦ И Ј И ГИМНАЗИЈЕ

Као да је и код нас једном свануло кад је у тач. 11 расписа г. министра ћросвете П.Б. 2273 постављено питање: да ли би боље било у јестаственици почети у 1- вом разреду са Зоологијом а завршити у нижој гимназији у II разреду са Ботаником и Минералогнјом. Из обзира на психолошко-педагошко правило, и онда би се грешило, јер као у 1-вом тако и у 2-гом и у

3-ћем разреду нема дете сво оно знање, које се претпоставља за разумевање Минералогије. По томе кад се хоћемо збиљски, давно опробаног начела држати, по коме се у нижој настави, код деце још слабо развијене, мора у предавању наука почињати од најближих и познатијих предмета: то је Зоологија