Просветни гласник

п р е д л 0 г 3 а гјформу iii к 0 л а у 0 ii ш т е

249

Код нас инжињер без државног места готово је исто, што и инжиаер без посла, а што је још горе, инжињер без средства за издржаваље. Да би могли имати и ми практичких инжињера, треба да свршен техничар, пре него што буде примљен да положи испит за инжињера, сврши двогодишњу практику при конструкцији машина, путова и мостова, при уређењу Фабрика, — у опште, да практикује у инжињерском раду ма каквог рода. Жз тога, што смо до сада казали о дивидним инжињерима, могућно је закључити, да се у 4-ро годишњем специјалном курсу образовани млади људи могу научити свему оном, што је нужно за практичног инжињера. Ако је нужно у Француској, те онај, који већ има доста специјалног знања, тражи да будепримљен у подитехничку шкоду, то је због тога, што је подитехничка париска шкода не само инжињерска шкода, него у некодико и академија математичких наука. Стручне науке, које немају међу собом никакве свезе, као н. пр. право и медицина, хемија и механика, не треба да буду предаване у истом заводу. Стручне шкоде треба да су размештене по земљи, и у колико је то могућно, свака да буде смештена тамо, где ученици могу видети примену предаване дм теорије. Безбројне гране индустрије и људског занимања, јесу предмет за науку раздичних струка. Број становника, који се занимају каквом граном индустрије у некој земљи, решава о нотреби, да се отвори специјадна школа за ову струку. Није могућно, а није ни нужно, да се говори о о свакој специјалној шкоди ; доста је само казати овде, да је спрема стручно-шкодска нужна и за ове струке, које нам сечине датражесамо механичке способности. Према мери, —да ли треба имати више знања у односној струци, или више механичке способности, курс ће трајати, од 1-не до 4-ри године. За струке, које не траже теоричног знања једногодишњи курс за трговину у сваком случају био би од потребе. У осталом аналогија између свију стручних школа биће потпуна. Да би млад човек био примљен ма у какву од ових школа, мора показати сведоџбу, да је свршио „опште шкоде" и да је за тим ручно радио две године. Остаје нам још некодико речи да кагкемо о тим особитим струкама, које могу бити само употребљене У државној служби, а такве су, војничка и административна струка. Готово све државе имају своје специјалне школе, где се спремају млади људи за извесне гране државне службе. У Аустрији постоји кадетска школа и војничке академије, морнарска школа, а пре је бида војничколекарска шкода; постоји још академија оријентална,

где се спремају мдади људи законсуларну сЛужбу на Истоку. У Француској има политехничка школа, из које ученици ступају у војену службу, или одлазе за цивилне инжињере у државну службу. Требало би желети, да свака држава има још своју административну школу, и да влада постави услове за иримање у таку школу, то јест, да зарана учини избор између мдадих људи, који имају вољу заузети државна места. Кандидат, који не би био примљен у административну школу, могао би избрати себи какву другу струку, међу тим данас мдадом човеку, пошто је свршио права, не остаје ништа друго, до само ишчекивати и беснлатно практиковати. Издрагавање младог државног слуге треба да буде обезбеђено од оног времена, кад је свршио курс у специјадној шкоди. Питање, да ди мдад човек може рачунати на државну сдужбу, бидо би на овај начин брзо решено. Свака би држава, лишавајући се великог броја практиканата, — који с основом или не присвајају себи данас неко право да имају државни тајин, — могла би онда озбиљно помншљати на смањивање издатака услед смањеног броја чиновника. У Университети су били у нрвом времену свога основања највише шкоде, где су предаване све гране људског знања, на заједничком језику, за све научне људе. Са временом и са развићем народности ове високе школе изгубиле су своју универсалнонаучну црту и постале су државни заводи, који већ одавна имају у виду највише то, да васпитају младе људе за државну службу. Жеља је новог времена, да се поврати университетима њихов првобитни карактер, чисто научних завода, који би имади задатак, да истражују и обучавају истини , без обзира на њену корист , јер резудтат научних истраживања не може бити поддожен ни на какав начин употреби, којом се можемо користити данас. Стручних наука задатак је са свим други, и због тога не дајемо им место у новим университетима. Позитивно право и лекарска вештина не треба да се тамо предају; међу тим историја законодавства и Фозиологија треба да буду темељније предаване у университетима тако реФормисаним, него у данашњим колегијама, јуридичком и физичком. У таком новом университету само два Факултета могу бити заведена : ФилосоФско-историјски и математичко-природни. Овај последњи мора бити богато снабдевен срествима и научним инструментима почев од телескопа астрономске обсерваторије, па до усавршених микроскопа физиодошког института. Университет треба да има све инструменте за истраживање природе.