Просветни гласник

записник главног

просветног с а р. е т а

Члан 3. Намештај шкодски за све средње и основне шкоде набавиће се одмах по одредбама овог предлога. Чдан 4. Шкодска зграда мора бити у средини школске општине. Земљиште, на коме ће се шкодска зграда нодићи, мора бити'довољно пространо, равно, суво, оцедито, пристуначно са свнју страна ваздуху и светдости. Ако је земљиште косо, онда ваља да је нагнуто југу и .1и истоку. Не дозвољава се зидање шкодских зграда на земљишту влажном, нодводном и на простору тесном Даље, школска зграда не сме бити бдизу бара, сметлишта, механа, гробља и у опште близу радионида. које би дупом и хуком сметаде школском раду. У варошима треба бирати такве удиде, где је тишина и где нема живљег саобраћаја, а зграда шкодска од удице треба да је удаљена најмање 7 метара. Између зграде и удиде треба засадити башту. Чдан 5. Место за шкоду мора бити пространо, у седима, норед довољног простора за школске зграде и авдију, мора бити још један дан ораће земље за пољо-привредну радњу, а у варошима и варошицама најмање 200 квадратних метара за школску башту. ј Ако бдизу шкоде нема добре воде за пиће, онда свака школа мора имати бунар иди чесму у башти иди авдији, ади дадеко од прохода. Члан 6. Место где ће се шкода подићи, одређује комисија састављена из: једног полицијског чиновника, окружног или срееког лекара, окружног инжињера, два проФесора или учитеља, председника општине и два одборника. Комисија ће на писмено изјавити, да изабрано место одговара одредбама овог нреддога. Чдан 7. У селима осем шкодске зграде мора се подићи одвојена зграда за стан учитељев и станове ђака, који ноћивају у шкоди. А ако је шкода мала (има само једну учионицу) допушта се, да и станови буду са учионицом под једним кровом, ади удазак у станове мора бити одвојен од удаска у шкоду, и учионица не сме никад бити у непосредној вези са собом за стаповање или кујном. Члан 8. Школска зграда треба да је по могућству од тврдог материјала. Зидови од појединих одељења морају >

бити толико дебели (најмање једна цигла), да се звук не чује у другој соби. Исвод целе учионице мора бити подрум. Собе да су најмање један метар над нивоом земљишта. Члан 9. Мање школске зграде да су окрепуте тако, да учионипа буде ка југу или истоку, а код ведиких лице да је окренуто југо-истоку, задња страна северо-западу, десно крило југо-заиаду, а лево кридо северо-истоку. Учионице увек да су окренуте југу или истоку, а собе за цртање, кабинети, ходници и канцеларије северу. Члан 10. У вароншма и варошицама учитељ за стан и огрев добија од општине накнаду у новцу, а у селима стан у шкоди. Учитељев стан мора имати: а. Једну собу од 20 квадратних метара ; б* т V » 15 . „ » т V 10 „ « г. кујну „ 10 д. иодрум. ђ. шупе за стоку, дрва и остаде кућевне потребе. Норед стана учитељева мора бити и соба и кујна за посдужитеља. Чдан 11. I Стан је за ђаке под истим кровом са учитељевим и састоји се из а. Собе за спавање. б. „ „ ручавање. в. кујне од 15. квадратних метара. Ведичина собе за спавање и вентилација треба да је као и код учионица. Сваки ђак у соби за спавање мора да има засебан дрвен кревет или ногаре са даскама. Члан 12. У свакој шкодској згради ваља да има по једна задишна соба за учионицу, ако би се број ђака увећао; а у гимназијским зградама мора бити више оваких залишних соба. У ведиким школским зградама треба да има предсобље са чивилуцима за вешање ђачких хаљина и т. д. а у седима довољан је за то и добар ходнпк. У основним шкодама са више разреда нотребна је и учитељска соба, а у гимназијама и реадкама морају бити одвојене собе за збирке, библиотеку, физнчки и хемијски кабинет, повећа соба за скуп проФесорски, канЦеларија за директора и собе за момке. Ако је зграда од више спратова, млађе ђаке треба смчстити у собама при земљџ, а старије ђаке и собе I за кабипет и за цртање у горњим спратовима.