Просветни гласник

основне школе у 1. Увериће се какве су школске зграде, какав је школски намештај у њима, и у којима се школама могу одмах почети предавања; 2. Јесу ли на средокраћи места, у којима су школе, а ако нису , на средини , где би згодније било да се за сад подигну; 3. Како су школе до сад издржаване, постоје ли за то какве нарочите Фундације, и објасни ће општинама да су оне дужне подизати и обдржавати школске зграде и набављати школски намештај , а држава ће плаћати све наставнике како основних тако и средњих школа ; 4. Извидиће не само где су школе до сада постојале , него и где би их још требало подићи, према потреби и жељи народа ; 5. Имали при школама учитеља, какве су они способносги, уверивши се о томе из њихових сведоџаба , и иначе; 6. Сазнаће , у колико је могућно , број ђака , и какве су они спреме , те да се може одредити за коју су школу , за које разреде; 7. Што се тиче средњих школа, извидеће какве су до сад постојале , шта се у њима учило а какве се , и где, према жељи народа и потреби места , могу одмах отворити ; 8 Ако има ученика средњих школа, какве су они спреме, и у какве се средње школе могу они упутити. Ово су главне напомене, а остало оставља се увиђавности г. г. изасланика да свестрано и етручно испитају , оцене и сходне нредлоге о свему поднесу. С путовањем имају се ложурити тако , да овде буду и извештај поднесу најдаље до 10. Септембра ове године." Овакав рад министарства уродио је лепим плодом. Управе су похитале и одговориле на сва питања што су им од стране министарства 10. Маја стављена била. Из извештаја начелсгва врањског од 7. Јуна 1878 год. Бр. 498 види се , да је било мушких школа у Врањи, Власини, Кунову, Отубљу и Градњи. Врањску школу издржавала је црква, а при том помагали је и поједини грађани прирезом, власинску издржавала је општина, куновоку црква ,

кнежевини србији 297 а остале две (Стубљинску п Градинску) дечији родитељи. У Врањи и Власини био је остао по један учитељ, а сви остали оставили су школе своје у след рата. Све ове шволе биле су основне. Еаквих виших средњих школа није било. — Исто тако нису постојали никаови фондови за издржавање школе. Пред ових српских школа било је још и туреких малих школа. У Врањи била је једна мушка и једна женска турска школа , које је држава издржавала. Још је било турских мушких гакола у Масурици , Сурдулици , Алакинцу , Житорађи , Прекодолцу , Бановцу и Јелашници. Од ових школа биле су у оно доба затворене женска школа у Врањи и мушке школе у Сурдулици и Прекодолцу, а остале су још радиле. Учитељи су били хоџе , а само Алакинце набављало је нарочитог учитеља. Г. изасланик за овај округ, поднео је 20. Септембра 1878. год. свој извештај о похођењу овога округа. Према упутству, које му је било дато, он је обишао овај округ и нашао је у Врањи ону школу за коју је начелство раније јавило. Ево гата он вели о тој школи : „ У вароши Врањи нашао сам једну , али пространу школску собу на доњем спрату митрополије. У овој се учцше-старија и млађа деца, поучавана су у црквеном ходнику, који је на стубове, али отворен киши и ветровима". — Разуме се да г. изасланик није могао оставити школу у ходнику. Он се обратио општини , те је с одбором тражио боље место за школу. Нашавши места, јавља „да ће I разред доћи у поменуту собу у митрополији , II разред и III с IV раз. у бившу турску школу, а женска школа сместиће се у две велике куће некаква Ибиш-бега". — Даље јавља У Врањи биће жеиске деце око 50 , а мушке преко 300 или 350." Ове наде изасланикове, као нгго ћемо доцније видети , оствариле су се. Из Врање отишао је г. изасланик у округ н ту је нашао да би требало отворити школе: у Трновцу, Павловцу, Собини, Стропосом, Ратају, Власини, Сурдулици, Врбову, Моштаници, Градњи и Прибоју — дакле свега 11 школа. Куће, које су нарочито за школу подигнуте, у којима је дакле нре његовог доласка било школе,