Просветни гласник
304
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У
ЕНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ
2. Женска школа, уписано свршило У Јагодини 116 91 II ртатистичка табиица од 1870 до 1880 год. Затворене школе Отворене школе У Љубостињи, ср. левачки У Течићу, ср. левачки „ Превешти, ср. „ „ Избеници с. темнићски „ Падежу, ср. темнићски „ Еатуну „ „ „ Милутовцу „ „ Поточцу „ Ј /поредни прегиед
Године
1862
1867
1870
1874
1880
Мушких школа
11
15
25
24
27
Женских ; ,
1
1
1
1
1
Учитеља
15
19
29
30
34
Учитељака
2
3
3
3
3
У ченика
399
580
1089
1166
1005
Ученига
38
124
104
110
91
КЊАЖЕБАЧКИ ОКРУГ Ненријатељски таласи 1876 године овај су округ потпуно поплавилп. Ни један срез није остао попггеђен, а није било ни општине која није осетила бујицу што је правце на овај округ ударала. Овака стопа његова тако рећи натапана је крвљу колико бранилаца његових, толико и непријатеља наших, који бесно нападаху великим силама да продру у долину Тимока. У сврљичком срену не беше остало ни једног села — све је са земљом било поравњено. И сама варош била је пусто згариште. Што није пламен могао да прогута то је силом оборено. Од лепе вароши која беше на обалама Тимока, остагае само димњаци и по који зид, да казују трагове, којим је прошла дивља сила наших непријатеља. Књажевац и књажевакчи округ после крвавих битака на Тресибаби и пред самим Књажевцем поетојао је јога по земљишту, али ие по становништву и општинама. У њему не беше за дуго живе српске душе. Све је било пропало.
По своме земљишту он спада у ред најлепших округа наше отаџбине, а по многим лепотама, може се доиста крстити именом српске Швајцарске. По њему се вијугају два крака Тимока, а свуда су разбацане стеновпте и шуиовите планине. те тако му дају изглед идеалан. Изузимајући по неку питому луку и окуку уза саме краке лепога Тимока и долину правог Тимока, он је сав брдовит, а брда су му често сама поносна стена. Саобраћај је у њему био врло незнатан, јер лежаше на југо-источној граници наше отаџбине, а на тој сграни не беше нам излаза. Од како је нагаа граница према Пандиралу и Грамади прогаирена и с једне стране преко Пирота, с друге далеко преко Ниша размакнута, књажевачки округ добио је више услова за материјални напредак. Нов друм од Књажевца преко Грамаде на Ниш у многоме ће допринети, да се опорави Оврљиг, који је толико страдао за време првог нашег рата. Отановници овога краја броје се у врло вре-, дне раднике што се тиче земљерадње и сточарства. Они гаје особито до1ру врсту оваца, а и њихова поља су вазда у време и добро обрађена. Уза све ово они се одликују и лепим ручним радовима, особито што се тиче ткања вунених ствари. Књажевачки ћилими не уступају много пиротскима. У след овако вредног ручног рада, сви становници овога краја одевају се производима својега места и то врло лепо и укусно. 1. ЈУ1 ушке шкоие После закљученог мира у Фебруару 1877. требало је све у овом округу из нова почети. Министарство је отварало пшоле где се само нашло иоле воље за то. И данас има у овом округу 8 мушких школа, и то: У Књажевцу, Балинцу, Бучју, Извору, Манојлици, Црнољевици, Врбици и Новоме Хану. Школа Заграђска у след одвајање ове општине од округа књажевачког, припала је округу црноречком. Према срезовима било је: У срезу заглавском 2 „ „ сврљичком 3 „ „ тимочком 2 „вароши Књажевцу . 1 Овега 8