Просветни гласник

288

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

П Р 0 С В Е Т Н 0 Г САВЕТА

ж. Математике. Усмени исиит зрелоети иочиње свагда живим страним језиком, а за тај се траоки разумевање и превођење сииса из лакше литсратурс. Ради уверења о усиеху у живом страном језику држа&е се о усменом исииту у ирииравнвсти неколико књига на том језику, иа ако ирииравник не буде могао сразмерпо доста лако и без речника да иреводи лсжиа места из књиге која му се да, онда се такав ирииравник има од'ити од даљег исиита на годину дана. Из српског (у гимназијии еловенског) језика са литературом, из живог страног језика, из латинског језика (за гимназије) и из математике иолажу усмени исиит сви ирииравници безусловно, као из иредмета из којих се иоглавито може дознати њихоза зрелост и сиремност за даље научно образозање. Из осталих иредмета, код когих иамЛење има иревагу (историја, земљоиис, ириродне науке) могу се ирииравници одлуком исиитног одбора ослободити од усменог исиита } ако су из ког од ових иредметакроз три највиша разреда имали одличне годишње оцене. Еод чд. 17 преддожио је Св. Мидосављевић, да се цео чдан изостави, пожто се то све падази у програиима, по којима се предаје. Но савет је усвојио цео чд. 17 без измене овако: Чл. 19. а. Из српског (м словенског) језика с литературом. Одношај сриског језика ирема старословенском и њихове једнакости и неједнакости (у гимназији). Главнији моменти наше старе књижевности и еиохе у новијој књижевности. Народне иесме. Познавање дела наишх бољих иисаца. Доред тога има се мотрити, да ли је ирииравник кадар да о ствари која му је у доматају његове моКи знања и размишљања етављена, искаже доста тачан и јасан суд, у иравилним облицима сриског говора б. Из датинског језика има се тражити знање граматике и разумевање Јулија, Цезара или Еорнелија Неиота без речника. в. Из историје народне и опште са земљописом. Од ученика у овим иредметима има се тражити јасан иреглед старије и новије историје срискога народаИз опште историје главни иолитични и културни моменти свију еиоха. Из земљописа тражи се иознавање главнијих делова света с мрежом главиијих река и орографским ирегледом; иоред тога довољно знање из иолитичког земљоииса свију важиијих држава. г. Из јестаственице треба ирииравник да иокаже иознавање системне иоделе трију царства и њихових главнијих родова; даље да уме у неколико разложити физиолошке иојаве и функције важнијих животињских и биљних органа.

со

е ж

к в

3 СУ>

сп

д. Из физике јасан иоглед на оишта својства тела п на ириродне иојаче, које отуда долазе; даље иознавање закона кретања и равнотеже, тоилоте, светлости, звука, магнетизма, електрицитета, са искључењем математичких доказа. Из космографије облик земље, склои и Облик коииа и мора, иоста.ње брда, ирозала и равница иоложај и однотај земље ирема сунцу и иланетама. ђ. Из хемије и космографије. Из хемије: елементи, хемијска јединења, сродства, силе, знаци, формуле, киселше, базе, соли,, метали и њихова хемијска евојства. Алкохол, етер животињске материје. — Из космографије облик земље, склои и облик коина, мора, иостање брда, ировала, равница, иоложај и одношау земље ирема сунцу и иланетама. е. Из математике треба ирииравник да уме брзо разрешити све рачунске задатке из живота; да иознаје добро иравила о уиоређењу и иодизању на ирви и други стуиап, о радњи с логаритмима, о извлачењу корена и осталим важнијим ставовима и њиховој научној свези. Даље у геометрији треба да разуме и да може разрешити задатке, који стоје у иростом и најближем одношају с глачним основама иланиметрије и тригонометрије. ж. Из математике : брзо разрешавање свију рачунских задатака из ирактичног живота, решавање једначина 1. и 2. стуиња с једном и с више неиознатих, решавање виших једначина, решавање изложитељских једначина, аритметичне и геометријске иостуиности, рачуни слооксних интереса. ДаЉе: иодударност и иодобност троуглова и иолигона, израчунавање садржине иовршина ограничених иравим и кривим линијама, израчунавање иовршине и кубне садржине иравилних ограничених тела, решавање равних иравоуглих и косоуглих троуглова; аналитично оиредељење тачке, ираве линије, круга, елиисе, хииерболе и иараболе, односно на иравоугли и иоларни координатни систем, анали- тично иосматрање иресека двеју и трију иравих линија, услови за иресецање и додир два круга; једначине додирне џ нормалне линиЈе на кругу, елиисе, хииерболе и иараболе. Код чд. 19. М. Зечевић приметио је, да је то ведика казна, да неки ђак изгуби годину дана. Но пошто је Ј. Ђорђевић објаснио, да испитни одбор решава о том, и да има поступности у кажњењу, г. Зечевпћ се задовољио с тим, само је желео, да се у том смислу стилизује. По том је Савет усвојио' и тај члан без измене овако :