Просветни гласник

О С Н 0 В Н Е 1П К 0 Л Е У

КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

327

пре 10 година свршавало је, рачувајући на једну школу једно на друго, 34,3 а данас свршавају 42 ђака. Ова сразмера може задовољити сваког посматрача гаколе. Ово је нпјбољи доказ како је за последњих 10 година мушка школа видно напредовала. Женске школе нису расле у оној сразмери као мушке. И онда је било 3 женске школе као и данас, и то у Крагујевцу, Аранђеловцу и Рачи. У тим школама радило је 5 учитељака. У Крагујевцу било је 3 учитељке, и то једна за I, друга за II а трећа за III и IV разред ; у Аранђеловцу једна за сва три разреда , а у Рачи једна за четири разреда. Број школа није се умножио , али број учитељака јесте , и то нарочито у Крагујевцу , где данас у место пређашњих 3, раде 6 учитељака дакле се број удвојио. Осим тога у Аранђеловцу отворен је у том времену IV разред. У 1870 години било је 182 уписане, а 147 свршивших ученица. Данас их има 326 уписаних, а свршених 280. Број ученица скоро се удвојио. И ово је врло повољан резултат за женске школе. Многе нове школске зграде подигнуте су у том времену, а све што се находи у књижницама школским, тековипа је последњих 10 година. Овако нонољне резултате могли смо и очекивати од овога округа, где се находе све прилике што помажу тај развитак. Шумадинци с Груже, Лепенице и Јасенице оправдали су у многоме праведне захтеве свију оних, који се за школу брину. Но не треба да забораве, да имају много општина које се школа лигаавају. Немају гакола јога 40 опгатина 'и то : У срезу гружанском 11 „ „ јасеничком 11 „ „ крагујевачком 13 „ „ лепеничком 5 Свега 40 опгатина Срезу крагујевачком осгаје јога много рада, па да стигне срезове округа београдског. Ако се узму у обзир повољни услови, који су у опгате у овоме крају, надати се је , да ће у скоро гакола у средини Шумадије онако лепо успевати, као пгго то очекују сви пријатељи просвете.Они гато су пре две године пронели засгаву српске слободе и српске просвете до испред самога Косова,

имаће и снаге и воље, да и код својих кућа високо држе заставу народног образовања и моралног напретка. Вредно је на овом месту поменути и то, како је стајала гакола у 1862 години. Пре 18 година било је у целом округу свега 24 школе (мушке и женске) са 28 учитеља и 774 ђака. Од тог доба па до сад број школа се скоро удвојио , а данас је три пута више ћака но пре 18 година. Од 1870 па до 1874 године, гакола овога округа тако рећи није напредовала. За 4 године није ни једна- нова гакола у целом округу отворена, а само је један нов учитељ постављен. Па и број ђака врло незнатно се уиножио. И 1870 и 1874 било је 35 школа. Тек од 1874 год. почела је јаче напредовати гакола овога округа. Ако одбијемо три ратне године, видећемо да је за последње 3 године отворено 8 нових гакола, постављено 9 учитеља и број ђака умножио се са 672 уписаних, а 340 свргаених. Особито видно напредовао је за последње 3 године срез гружански. За то време удвојиле су се гаколе у том срезу, јер 1874 било је 5, а сад има у њему 10 гакола. Исто тако удвојио се у њему и број учитеља, а број уписаних ђпка нарастао је од 181 на 414, разреде што су свршили од 152 на 308. Сразмерно према другим срезовима, гружански у последње доба тако рећи отима се, што се школе тиче. Ако он и даље овако напредује, као последње 3 године, велики су изгледи, да ће у скоро предњачити свима осталим срезовила. Храбри Гружани хитају да и у школи покажу онако лепе успехе, као што су их показали у првом и другом нашем рату за ослобођење и независносг. Крапјевчани, Гружани, Лепеничани и Јасеничани својим јунаштвом у оба нагаа рата осигурали су себи угледно место у историји нагаег ослобођењп, остаје им сад да подижући школе осигурају себи исто такво место у историји народног образовања. I СТАТИСТИЧКА ТАВтЛИЦА Шкоде у 1880. 1. Мушне школе Места Уписано Овргаило У Крагујевцу 391 328 43-