Просветни гласник

ОСНОбНЕ ШКОЛЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈН

и мешањс по неких нретераних пријатеља екзархата и у саме општинске поелове. Власг онога доба или је са задовољством гледала на ову распру једнокрвне браће или ју је још већма потсгицала, сгојећи на страни пријатеља екзархата, којих је сразмерно мало било. Услед тога школа није могла онако да се развија, као што би то могло да буде према материјалним приликама које су у овом округу. 1. Ј1РЕ ОСТЛобођења 0 стаљу основне школе овога округа из доба пре рата, имамо извештај ондашњих управа, и т 0 нишке и лесковачке, као одговор на писмо г. А Васиљевића, министра просвете и црквених послова, од 10. Маја 1878 године. Нишка уирава писмом својим од 17. Јуна 1878 год. Бр. 1934 јавила је министарству, „да у Нишу постоји основна школа од четири разреда, у којој предају редовно 4 учитеља, и то у сваком разреду по један. Осим ове школе, постоји и једна женска школа, али приватна. А пре рата постојала је и једна већа школа, под именом реалке, која је због рата престала и сада је нема." „Учитељима се пређе плаћало, па и сада плаћа, из црквене касе, јер никаквих Фондова није било ни пређе нити их сада има." „Пређе су били два учитеља, па су дали оставке због мале плате." „У нишком срезу не постоји ни једна уређена школа, нити има учитеља сталних, него у по неким селима општински писари скупљају децу у општинску судницу и тамо их уче пиеању и читању, као : У Гор. Матејевцу, Каменици, Кнез-Селу^ Сићеву и Јелашници. Овим учитељима, који поред дужности општинског нисара, уче децу, плаћа оп. шина прирезом, јер никаквих оондова за то нема." Оволико управа о школама нишким и тадањег округа нишког. Но како данас у округ нишки долази и један део нређашњег округа лесковачког, то је нужно да на овом месту поменемо и извештај управе леековачке. Под 3. Јуном 1878 год. Бр. 1094 управа лесковачка јавља г. министру просвете и црквених послова:

343 „1. Школе постоје у Лесковцу, Власотинцима, Козару, Конопници, Крушевици, Рупију, Црној Трави, Добром Пољу, Предејану, Грделици, Ораовици,Накривању, Буњуши, Бошњацима, Турековцу, Печењевцу, Бобичку и Кумареву — свега 18 школа. „Женска је школа еамо једна била у Лесковцу." „Од почетка рата, па до сада не ради ни једна школа. „2. Школе су издржаване од црквених прихода и добровољних прилога општине. 5 ' ,,3. Осим оеновних школа, других нијебнло." „4. Нарочитих Фондова није било, него што црквене касе нису могле исплаћивати, допуњавало се добровољним прилозима." „5. У нахији лесковачкој има 18 учитеља и 1 учитељка.'' Осим овога управа је лесковачка решењем својим од 7. Априла 1878 год. Бр. 798 одредила свеиггеника Јована Красића и учитеља ЈосиФа Коетића, да походе све школе у нахији лесковачкој и да тачан опис о свима школама поднесу унрави. — Поменута господа извршили еу решење управе леековачке и походили су све школе лесковачког округа. Они су по свршеном послу поднели управи извештај, који овде саопштавамо: „Од почетка рата по да сада како у Л.есковцу, тако и у нахији леековачкој школе не раде. Л.есковачке школе не раде за то, што је у њима војена болница, а друге за то, што због ратног сгања није се могла пажња на њи обраћати." „Пре рата школа лесковачка имала је у нечему Форму основне школе, а што потпуно није могла усавршена бити, сметало је неуредно посећавање школе; почем школа није зависила од никакве власти, него само од воље народа." „Школа власотиначка за време бившег учитеља, Атанасија Здравковића, прилично је напредовала, но и ту је сметало неуредно посећавање, особито лети више од пола деце остајало је од школе." „Остале школе о нахији лесковачној не могу се сматрати за школе, иочем нису ни најмање одговарале задатку." „Начин предавања ограничавао се, еа врло малим изузетком, на чисто црквенски, т. ј. словенски, и то на буквар, часловац и пеалтир. Писање и ра45 *