Просветни гласник

348

освовне школе У кнежевини СрвИЈИ

По положају у служби биле су 3 у IX класи, ј а 3 привремене. Од г. изасланика оцењене су две одлично, две врло добро, а две добро. У све три школе било је уиисано 383, а разреде је свршило 269 ученица. У нишкој школи било је 13 уписаних, а 49 свршених ученица више но у лесковачкој. У опште може се рећи, да су ове школе добро похођене, што се види из таблице на крају. У III разреду женских школа било је уписано 38, а свргаило 24 ученице. У свима школама нишкога округа — 18 мугаких и 3 женских — било је уписано 2236, а разреде свршило 1687 ђака. Што се стања здравља тиче, можемо бити задовољни. У свпма гаколама умр'ло је свега 20 ђака. Од овога броја долази 18 на мушке, а 2 на женске школе. На 100 ђака пе долази ни један смртни случај, но само 0,9, — а то је доиста врло повољно. 4. ЈПКОИСКЕ вГРАДЕ Осам муптких школа смештене су у онштинске зграде, 6 у црквене а 4 у приватне куће. Од ошптинских зграда вредно је поменути школу нишку. У другом реду долазе школе: лесковачка и власотиначка. Све остале су врло слабе. Много горе је са црквеним кућама. Оне су тескобне и за школу неспретне. — Најгоре су оне школе, које су смештене у приватне куће. Црнотравска школа је у једној соби механској — а механа јога ради. Конопничка је зграда по све неудесна за школу. У првом почетку минисгарство није могло истраживати од општина све оно, што се истраживало и истражује у старим границама. Но време је догало, да и ове опшгине у!>у у ред са својим старијим сестрама, и сада министарство нросвете само оним општинама допушта да отворе школе, које су ее постарале за удобне зграде. Ово је право и по школу корисно. Нису ни мало боље женске школе. Зграде у којима су оне смештене сгаре су. Треба их што пре оправити или новима заменити,

5. Н аставна средства Изузимајући школе лесковачку и власотиначку у свима осталима нема скоро никаквих наставних средстава. У лесковачкој пшоли има: мапа Србије, Јевропе и Азије, слика метарских мера и рачунаљке, а у власотиначкој поред тога још и мапа славенских земаља, глоб, мапе свпх делова света и планиглоб. Све ове ствари добре су. Остале школе, цушке и женске, немају средства за наставу. И ово очекује још рад и жртава од општина. 6. ЈПкОтДсКЕ КЊИЖНИЦЕ И са књигама још су оскудне школе овога округа. За сада има књига: У Нишу 45 „ ср. власотиначком 52 „ „ лесковач^ом 85 „ „ нишком 94 Свега 276 књига У лесковачкој пшоли има 69 , у власотиначкој 47 књига. Све Остале немају ни по толико. У срезу власотиначкол само крушевичка школа има 5 књига, а остале сеоске школе немају ни једне књиге. Од свију сеоских школа највише књига има школа грабовичка 2^ ; па онда малчанска 20. 7. Ј1РЕГтЛЕД Ако еадање ста^е основне школе округа нишког упоредимо с ониц^ у коме је она пре ослобођења била, наћи ћемо велике разлике. По извештају управе лесковачке, било је у нахији лесковачкој 18, а у нишкој 7 , свега 25 школа. Но какве су ове школе биле, видели смо из поменутог извештаја. (Јва настава ограничавала се на буквар, часловац и псалтир, па и то је научено механички, нетачно, од прилике. —Учитељи су били већином ђаци леековачке или нишке основне школе, или су се где као кл^сари у ког свештеника спремали за учитељски позив. Сама школа беше филијал цркве, с тога се % нахођаше обично у каквој собици црквене куће. Одношај учитеља према опгатини не беше много бољи од одношаја каквог општинског послужитеља. У нек^ м школама општински писар, поред своје писарске дужности, узгред је вршио и дужност учитељску. Школа није имала никакве основе. Она је завцсила од расположења кмета, одбора, свештеника и дечиних родитеља,