Просветни гласник

350

БЕЛЕШЕЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

БЕ^ХЕШКЕ О просвети И ШКОхДАМА

ј ЈАВНА БгДАГОДАРНОСТ. Г. Сава Живковић—Шиивља, трговац из Јагодине, поклонно је кабинету јагод. ниже гимнааије два препарирана морска рака на иостамеитима. На овом родољубивом дару , изјављује му савет лроФесора јагод. ниже гимназије своју иајвећу захвалност. У Јагодини 28 августа 1880. Бр. 168. СТАТИСТИКА ОСНОВНЕ НАСТАВЕ У ФРАНЦУСКОЈ У Франдуском министарству ирссвете има нарочита стална комисија, којој је у задчтку, да ирибира и уређује грађу за статистику наставе. Ту скоро издала је другу свеску оиширнога дела о статистици основне наставе у Француској. Из те свеске вадимо ово неколико занимљивијих нодатака. У Француској школовање је обавезно за сву децу у старости од 6 до 13 година. Значајно је, да у Француској број деце у овим годинама све мањи бива. Тако на пр. пописом 1821 год. нађено је, да од 30,461.875 становапка, пма 6,359.950 деце у добу од 5 до 15 година, дакле на сваку стотину становника 20 - 7. У 1876 години било је на 36, ( ,!05.788 становника 6 4о9.087 такве депе , дакле на сто становника само 17/4. Ово опадање ишло је постеиено кроз целу периоду од носматраних 55 година. Еад је у Француској 1829 године први иут ирик г пљана грађа за статнстику основне школе, нађено је 30.536 основних школа, 1837 било их је 52.779 а 1876 године 71.547. Од 1832 до 1847 број школа увећавао се са 2—3 процента годишње; од 1818—1866 износи вишак само 0'4 а од 1872 —1876 0'5 нроцеиата. Број основних школа од 1850 до 187 6 године био је овај:

Б р о ј о с

н о в н и

х ш к

о љ а

о ! ^

ЈАВНИХ

ЗА ДЕЦУ

НРИВАТНИХ ЗА ДЕЦУ

с в е г а

МУШКУ

ЖЕНСКУ |

МУШКУ

ЖЕНСКУ

1 1850

34.428

9.415

4.962

11.7 74

60.579

1863

38.386

14.059

3.108

13.208

68.761

1865

38.629

14.721

3.510

12 839

69.699

1866

38.858

15.099

3.599

13.115

70.671

1872

38.852

17.461

2.868

10.998

70,179

1875 !

40.015

20.360

2 603

8.712

71.690

2876 ..

39.764

19.257

2.657

9.869

71.547

На 10.000 становнпка долазило је у години 1832 . . 13'0 основних школа 1840 . . 16-3 „ „ 1863 . . 18-3 „ „ 1ћ67 . . 19-3

Да ова размера није подједнака за све округе, разуме се. Тако долазн на 10.000 становника у департману сенском само 7-3 основних школа , докле у департману лозерском на исти број становника по 54-6 школа долазн. Међу тим ове крајности најбољи су доказ, да се по самом броју школа никако не сме оцењивати наиредак или опадање школства у опште. Јер докле лозерскн денартман долази међу најслабије насељене, са селима малољудним и на далеко размакпутим , дотле је у сењском департлану на^ељеност врло густа, а ту је и сама престоница Париз. Овде дакле број школа може бпти мањн, али баш за то има у њнма више ђака ; на против у лозерском денартману број школа већи је, али је број ђака мањи, према слабој насељености места, у ком је школа. Као што се видн пз горње таблице, од 1850—1876 број јавних школа увећао се знатно, нарочито број женскнх школа. Од 9415 у 1850 годипи подигао се на 19.257 у години 1876. Број нрнватних школа опао је. Нрема увећанчм броју школа, и број настхвннка увећао се. У 1837 годнни било је у свима основним шко лаг,1а 50.735 наставника а у 1»76 год. 110.709. Размере нрема броју становника и броју ђака биле су ове :

У години

1837 1876

на 10.0О0 сгановника В И Л 0 НАСТАВНИКА . . 17-8 . . зо-о

на Ј

1 наставника Е ЂАКА 112 58

У Фраицуској деле се учитељи у две категорије . и то: на самосталне учитеље (ЈпзШи(;егв ШиШгеб) н иомоКнике (асЦојпЛз). Од обе ове категорије било је 1876 године године 1843 Самосталних учитеља 42.55 Помоћника .... 4,750 Самосталних учитељака 17.287 Помоћнпца . . . 10.947 Саносталних учитеља пма сад много мање но што је ире било, а на нротив број самосталних учитељака сад је скоро два пута већи од првашњег. Овај вишак учитељака долази од већег броја школа за женску децу. Веома занимљива , а уједно значајна с обзиром на иостојеће данас стање у Францусвој, јесте подела наставника по сталежу. Ова иодела ирви је пут констатована у 1837 години.

1876 више ироцеаата 136.893 13 14.824 212 32.202 86 26.790 145

Г о д и н е

у 1876 г. више процената 13 390

било је учитеља: 1837 1876 грађанског реда 37.371 42.249 духовног реда 1.931 9.468 учитељака: грађанског реда 11.296 21.776 • 93 духовног реда 9.137 37.216 307 У години 1837 долазило је 5 учитеља и 81 учитељка духовног реда на 100 наставника реда грађанског, а 1876 године на сваких сто наставника грађанског реда било је 22 учптеља н 170 учитељака духовног реда. Ово намножавање наставника из реда свештеничког није било местимично, већ без нзузетка у свпма деиартманима. Похођење школа најсигурније је мерило за напредовање школства; од његазависи и саи резулгат све пажње